Početna Broj 188 Pametnim senzorima protiv curenja vode

Pametnim senzorima protiv curenja vode

Singapurska distributivna vodovodna mreža iz časa u čas proverava da li negde curi voda…

Momacki auto – Infiniti HEADER

Nedavno se oštetila glavna vodovodna cev u Singapuru. U gusto naseljenom gradu sa ograničenim resursima vode, neopaženo curenje vode može izazvati katastrofu oštećujući podzemnu infrastrukturu, kao što su podzemna železnica i kanalizacija. Šteta bi mogla biti nemerljiva dok bi se primetila voda koja izlazi na površinu. Srećom, mreža senzora – prva takve vrste – zabeležila je iznenadni pad pritiska, zaključila gde je lokacija mogućeg kvara, i poslat je tim na teren da sanira štetu.

Kompanija Visenti je instalirala ceo sistem, po uputstvima Instituta za tehnologiju u Masačusetsu. Singapurski vodovod se oslanja na 130 senzora koji su postavljeni širom njihove mreže. Oni vrše očitavanje svake milisekunde, upoređuju sa postojećim rezultatima, i po potrebi javljaju ako ima naglih skokova ili padova u merenjima.

EON 1 godina

Kada pukne bilo koja cev, promena pritiska je u celom sistemu, a najveća na najbližim senzorima. Centralni server obrađuje podatke i trenutno procenjuje gde je kvar. Zapravo, centralni server bolje zna u kakvom je stanju vodovodna mreža nego glavni inženjer. Često se događa da inženjeri na terenu na prvi pogled vide koliki je kvar, i da procene da je znatno manji nego što im je rečeno, ali na kraju detektuju i ostale rupe u cevima i zaključe da je prvobitna informacija bila tačna.

Ovim sistemom je Singapur u upravljanju distribucijom vode znatno ispred ostalih gradova. Oni su samo malo ostrvo, bez mnogo tekuće vode, pa moraju da paze kako je troše. Tehnologija sa senzorima će biti instalirana i u velikim gradovima Azije i Australije. Hong Kong i Melburn su već u završnoj fazi, a sprovode se istraživanja za implementaciju u Sidneju. Potrošnja vode u gradovima je sve veća, a vodovodi se trude da izađu u susret potrebama i željama svojih sugrađana. Uz pomoć senzora na cevima imaće bolji nadzor i kontrolu potrošnje.

Uopšteno gledano, postoji dosta prostora za unapređivanje. U SAD veliki deo cevi datira iz sredine devetnaestog veka. Grad Filadelfija, u Pensilvaniji, u toku 2009. godine trećinu vode nije isporučio korisnicima, već je iscurela na putu do njih. Ohajo u Klivlendu je imao 29 odsto gubitaka. Irska ima ogroman broj kišnih dana godišnje i njima ne predstavlja problem da izgube 35 odsto vode. Mnoge druge zemlje imaju slične probleme zbog loše infrastrukture. Kada bi sanirali curenje pre nego što se otme kontroli, sačuvali bi i vodu i energiju za njihovu distribuciju.

Visenti ima i druge senzore koji mere pH, temperaturu, električnu provodnost i druge osobine vode kojima se može zaključiti da li je zagađena. Gotovo svi vodovodi vrše ova dodatna testiranja pre nego što puste vodu u sistem, ali skoro nijedan ne testira vodu dok je na putu ka potrošaču. Sa dodatnim senzorima bi potrošači bili sigurni da je voda koja izlazi iz česme dobra za piće.

Dobar deo postojećih vodovodnih sistema ne može odmah biti efikasan kao u Singapuru. Njihova infrastruktura nije spremna za to – stara je i neupotrebljiva. Od kada su napravljeni, pre sto i više godina, nije se ništa ulagalo u njihovo održavanje.

Jedan od velikih izazova s vodom je što je mnogo jeftina. Ne postoji ekonomski podsticaj da se učini nešto povodom njenog curenja.

Leave a Reply