Početna Broj 163 Digitalni rudnici – Bitcoin

Digitalni rudnici – Bitcoin

Kakva je budućnost virtuelne valute Bitcoin koja osvaja svet i izaziva brojne kontroverze?

Malo je verovatno da do sada niste čuli za Bitcoin, novu pomamu u virtuelnom svetu interneta i omiljeno sredstvo plaćanja svih koji se protive uspostavljenim principima autoriteta i kontrole od strane vlada i zvaničnih institucija. Radi se o decentralizovanom sistemu elektronskog keša čiji je cilj da omogući razmenu dobara i kupovinu bez oslanjanja na centralne banke i državne aparate, odnosno da postane otporan na inflaciju, nekontrolisano štampanje novčanica i negativne posledice globalne ekonomske krize.

Elektronski novčići
Bitcoin je kovanica (u smislu kombinacije reči, a ne obrade gvožđa) nastala spajanjem oznake najmanje jedinice informacije u računarstvu i engleske reči za metalni novac. U praksi je to ništa drugo do računarski podatak obezbeđen čvrstom enkripcijom i predstavljen serijom slova i brojeva. Takva informacija čuva se u virtuelnom „novčaniku“ na računaru vlasnika, pa valja obratiti pažnju da se podaci ne izgube – npr. slučajnim brisanjem ili usled kvara hard diska. Pomalo je ironično što postoji preporuka da sve svoje Bitcoine odštampate na papiru, odnosno prebacite ih u fizički svet. Decentralizacija znači da se informacije o novčanicama i transakcijama čuvaju na svim računarima svih korisnika, anonimnost je omogućena izostankom imena i drugih podataka o vlasniku računa, a stanje na nečijem kontu se pri svakoj transakciji ponovo preračunava na osnovu svih prethodnik razmena Bitcoina, tako da su zloupotrebe svedene na minimum.

Alija Sirotanović novog doba
Umesto štampanja novčanica, Bitcoini nastaju u procesu takozvanog „rudardstva“, po ugledu na kopanje zlata kada je još ovaj dragoceni metal korišćen kao pokriće za novac u opticaju. Rudarenje je u stvari proces rešavanja veoma kompleksnih matematičkih problema na računarima korisnika, projektovano tako da je u celom svetu moguće „iskopati“ najviše 50 Bitcoina na svakih 10 minuta, dok ukupna dostupna količina iznosi 21 milion „novčića“ i nikada ih neće biti više od toliko. Trenutno je u opticaju oko 10 miliona, a osim u onlajn prodaji, sve se češće prihvataju i u fizičkom svetu. Zbog toga su oformljene i berze gde je Bitcoine moguće razmenjivati za novac ili druga dobra. Vrednost jednog Bitcoina varira, a u jednom je momentu premašila 1000 američkih dolara. Zbog toga se u praksi koristi i manja jedinica, Satoshi, nazvana po anonimnom tvorcu (ili grupi ljudi) koji je još 2009. godine osmislio ceo sistem. Vlade se različito odnose prema narastajućem fenomenu Bitcoina – od zabrana upotrebe, do zvaničnog statusa koji mu je priznala Nemačka. U svakom slučaju, priča tek počinje i zavređuje nastavak u narednom broju.

Leave a Reply