Početna Broj 174 Uspešna misija sonde Rozeta

Uspešna misija sonde Rozeta

„Robot File napravio selfi na kometi“ je najslikovitiji i najkraći opis uspeha misije duge više od šest milijardi kilometara

197

Nakon „malo dužeg“ putovanja, koje je trajalo tačno deset godina, pet meseci i četiri dana, 12. novembra 2014. godine, jedan ljudski uređaj uspeo je da sustigne kometu tokom njenog orbitiranja kroz Sunčev sistem. Ovo je prvo sletanje na kometu u istoriji svemirskih istraživanja, koje treba da nam pomogne u davanju odgovora na pitanje o nastanku svemira.

Letelica se zove Rozeta i to je sonda koju je Evropska svemirska agencija (ESA), zajedno sa robotom File lansirala u svemir raketom Arijana 5 iz Francuske Gvajane 2. marta 2004. godine, kako bi detaljno istražila površinu komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Tokom više od šest milijardi kilometara dugog puta koji je morala da prevali kako bi se približila 67P, Rozeta je tri puta obišla oko Zemlje i jednom oko Marsa. Zahvaljujući takozvanoj gravitacionoj „praćki“, Zemlja i Mars su praktično pomogli da Rozeta dobije dovoljno ubrzanja da sustigne kometu. Inače, gravitaciona praćka je mehanizam koji se koristi za kočenje ili ubrzavanje svemirskih objekata, korišćenjem gravitacije nekog nebeskog tela, uglavnom velikih planeta u Sunčevom sistemu.

Tokom naredne dve i po godine, letelica je štedela energiju krećući se po inerciji. A onda, neposredno pred susret sa kometom, Rozeta je morala da izvede seriju manevara da bi smanjila brzinu i bezbedno se približila 67P. ESA je 11. novembra 2014. godine potvrdila da sve teče po planu i da je sonda na ispravnoj orbiti za sletanje robota Filija na kometu u predviđeno vreme. Dan kasnije, u toku prepodneva, File se odvojio od sonde.

Ova misija smatrana je rizičnom zbog nepoznate površine komete i problema sa sistemom koji je trebalo da učvrsti robota za površinu komete, pomoću harpuna. Svi ovi strahovi pokazali su se kao osnovani, jer robot File 12. novembra 2014. godine nije imao samo jedno, nego tri sletanja na P67 – pošto nije vezan harpunom kako je planirano, dva puta je odskočio od komete i na kraju se smestio na lokaciji koja nije planirana za sletanje, ali nije ni daleko od nje. Problem sa ovom lokacijom je taj da su solarni paneli na Filiju bili u senci litice, tako da baterije nisu mogle da dobiju dovoljno Sunčeve svetlosti da bi se napunile. File je ipak uspeo: napravio je puno fotografija, među prvima svoj selfi koji je poslao na Zemlju. Bušilicom je bušio teren i uzeo uzorke, proveravao sastav tla u potrazi za „živim“ molekulima, i sve vreme komunicirao sa Rozetom. File je naknadno zarotiran i time je omogućeno da dobija više svetla i samim tim puni svoje baterije.

Plan je da Rozeta i File i dalje prate kometu na njenom putu do Sunca. Koristeći 21 različit instrument, letelice će prikupiti podatke za koje se naučnici nadaju da će objasniti poreklo kometa i drugih svemirskih tela.

67P
Kometu 67P/Čurjumov–Gerasimenko“ otkrili su ruski astronomi Klim Čurjumov i Svetlana Gerasimenko 1969. godine. Ova kometa juri kroz Sunčev sistem eliptičnom putanjom čija je najdalja tačka od Sunca iza Jupitera, a najbliža negde između Marsa i Zemlje. Njeno jezgro se sastoji iz dva različita segmenta spojena vratom, zbog čega podseća na patku.

Izvor: Centar za promociju nauke (cpn.rs)