Početna Broj 175 Savremeni kanali plaćanja u Srbiji – NBS

Savremeni kanali plaćanja u Srbiji – NBS

Intervju sa Draganom Stanić, zamenikom generalnog direktora Sektora za platni sistem i Dejanom Devićem, zamenik generalnog direktora Direkcije za zakonodavno-pravne poslove Narodne banke Srbije

Koje je vaše mišljenje o alternativnim, odnosno negotovinskim metodama plaćanja i da li vidite da će se neki svetski trendovi implementirati na našem tržištu u 2015. godini?

Centralne banke, u okviru mera koje im stoje na raspolaganju, po pravilu pružaju snažan podsticaj razvoju bezgotovinskog plaćanja i daju mu značajniju prednost u odnosu na plaćanja u gotovom novcu. Narodna banka Srbije, naravno, nije izuzetak u tom smislu. Osnovni razlog za to su brojni pozitivni efekti bezgotovinskog plaćanja na ukupan makroekonomski ambijent. Naime, ekonomska teorija i praktično iskustvo nas jasno uče da veći udeo ovih plaćanja u ukupnim transakcijama obavljenim u jednoj zemlji povećava depozitnu osnovu bankarskog sektora, a time i potencijal za kreditne aktivnosti, doprinosi sprovođenju mera monetarne politike, bitno utiče na legalizaciju „sivih“ novčanih tokova a time i na veće poreske prihode, omogućava praćenje novčanih tokova čime se olakšava borba protiv kriminalnih aktivnosti i sl.

Kada je reč svetskim trendovima i primeni novih alternativnih metoda bezgotovinskog plaćanja u našoj zemlji, treba pre svega istaći da Narodna banka Srbije u okviru zakonom poverenih ovlašćenja kontinuirano i proaktivno radi na otklanjanju svih regulatornih i drugih prepreka radi uvođenja inovativnih, bržih, jednostavnijih i sigurnijih metoda plaćanja i unapređenja konkurencije na tržištu platnih usluga. Od ogromnog značaja za razvoj domaćeg platnog prometa u tom segmentu je nedavno donošenje Zakona o platnim uslugama sa setom pratećih zakona, koje je predložila i u Narodnoj skupštini branila upravo Narodna banka Srbije. Ovim zakonom, koji će se primenjivati od 1. oktobra 2015. godine, uvode se brojne novine kao što su regulatorno prepoznavanje elektronskog novca na našem tržištu, kao posebne vrste novčane vrednosti evidentirane najčešće na određenoj čip-kartici ili serveru, zatim izričito uređivanje usluga plaćanja preko informaciono-tehnoloških, digitalnih i telekomunikacionih uređaja (u pitanju su plaćanja preko interneta, mobilnih telefona, upotrebom NFC tehnologije i sl.), kao i stvaranje uslova za dalju tehnološku nadogradnju i razvoj infrastrukture platnih sistema. Bitna karakteristika zakonskih inovacija jeste i razbijanje monopola banaka i javnog poštanskog operatora u delu poslovanja koji se odnosi na platne usluge s obzirom na to da se uvodi mogućnost osnivanja novih učesnika na tržištu: platnih institucija i institucija elektronskog novca, po uzoru na standarde u Evropskoj uniji koji se primenjuju poslednjih nekoliko godina. Ne treba smetnuti sa uma da pomenuta zakonska rešenja svojom tehničkom „neutralnošću“ otvaraju čitavu lepezu mogućnosti razvoja novih servisa i instrumenata plaćanja, čime će se unaprediti raznovrsnost i kvalitet servisa za korisnike platnih usluga u našoj zemlji, pa ne treba uopšte da iznenadi ako već krajem 2015. godine u Srbiji budemo imali mogućnost ka koristimo usluge koje će nuditi domaći nebankarski pružaoci platnih usluga, a koje bi bile slične uslugama poput Google Wallet-a, Pay Pal-a, Apple Pay-a i sl.

Na koji način NBS daje svoj doprinos da se poveća bezbednost elektronskih transakcija u zemlji i prema inostranstvu?

Bezbednost plaćanja u elektronskom obliku svuda u svetu prvenstveno zavisi od sigurnosnih elemenata informatičke infrastrukture platnih sistema, koji se često zbog svog značaja označavaju i „krvotokom ekonomskog sistema”. Narodna banka Srbije, inače, već upravlja sa četiri platna sistema u zemlji, među kojima je najznačajniji RTGS sistem (obračun u realnom vremenu po bruto principu), a rad ovih sistema zasnovan je na najboljim međunarodnim standardima i praksi, naročito kada je reč o upravljanju rizicima, pri čemu je poseban naglasak stavljen na operativnom riziku. Rezultat toga je da se platne transakcije u njima izvršavaju na potpuno bezbedan i efikasan način za sve učesnike i njihove klijente.

Pored toga, Narodna banka Srbije već nekoliko godina unazad nastoji da unapredi superviziju informacionih sistema finansijskih institucija u kojoj se posebna pažnja poklanja bezbednosti informacionog sistema i upravljanju odgovarajućim rizicima u tom delu poslovanja finansijskih institucija. Ilustracije radi, u ovoj oblasti Narodna banka Srbije je propisala minimalne standarde elektronskog bankarstva, pa je tako predviđeno da su banke dužne da obezbede duplu autentifikaciju korisnika pri izvršavanju platnih transakcija, zatim odgovarajuću potvrdu svog identiteta na distributivnom kanalu elektronskog bankarstva i sl.

Najzad, i novousvojenim Zakonom o platnim uslugama dodatno se doprinosi većoj bezbednosti elektronskih vidova plaćanja u našoj zemlji stvaranjem sveobuhvatnog i detaljnog pravnog okvira kojim se štite korisnici platnih usluga i proširuje i pojačava nadzor Narodne banke Srbije u ovoj oblasti.

Obaveza da se primene zaštitne i druge mere koje su primerene prirodi platnog instrumenta (npr. niko ne sme doći u posed PIN-a do njegovog uručenja korisniku), detaljno informisanje korisnika o tome još u predugovornoj fazi, pretpostavka odgovornosti pružaoca platnih usluga za gubitak prouzrokovan zloupotrebom instrumenata plaćanja osim ako ne dokaže krivicu korisnika (svaka šteta preko 15.000 dinara) – samo su neke od obaveza koje se novim zakonom nameću pružaocima platnih usluga, a koje će bez sumnje predstavljati dodatni podsticaj da se unapredi bezbednost informacionih sistema u bankama i drugim budućim učesnicima na tržištu platnih usluga.

Naravno, na drugoj strani se od korisnika očekuje da primeni sve razumne i odgovarajuće mere radi zaštite tzv. personalizovanih sigurnosnih elemenata platnog instrumenta (šifra, PIN i sl.), zatim je dužan da odmah nakon saznanja o gubitku, krađi ili zloupotrebi platnog instrumenta o tome obavesti svog pružaoca platnih usluga, a korisnik je u obavezi i da platni instrument koristi u skladu sa utvrđenim propisanim i ugovorenim uslovima (npr. zabrana korišćenja platnog instrumenta preko određenih sajtova). U suprotnom, korisnik rizikuje da se teret gubitaka zbog zloupotrebe, krađe ili gubitka kartice u celini prevali na njega.

Kada je reč o novim pružaocima platnih usluga – institucijama elektronskog novca i platnim institucijama, novim zakonom propisan je čitav niz mera i obaveza koji se tiču uređivanja unutrašnjih procesa, procedura i internih kontrola kod tih institucija, a sve u cilju bezbednog izvršavanja platnih transakcija korisnika platnih usluga – fizičkih i pravnih lica.

Najzad, Narodnoj banci Srbije novim zakonskom okvirom poverena su odgovarajuća ovlašćenja u oblasti nadzora nad pružanjem platnih usluga, izdavanjem elektronskog novca i upravljanjem platnim sistemima kako bi se obezbedilo da platni promet u našoj zemlji funkcioniše u skladu sa principima efikasnosti, sigurnosti i stabilnosti. Narodna banka Srbije imaće na raspolaganju efikasne instrumente i mogućnost da reaguje blagovremeno ne samo prema licenciranim subjektima, već i ako postoji sumnja da se određena lica neovlašćeno bave pružanjem neke od usluga za koje je potrebno pribaviti dozvolu Narodne banke Srbije. Važno je pomenuti i da će nadzor Narodne banke Srbije biti proširen na JP PTT Srbije u delu poslovanja koji se odnosi na platne transakcije, budući da će ovo javno preduzeće, kao jedan od najznačajnih pružalaca usluga plaćanja, ubuduće moći da se bavi i pružanjem drugih platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, a ne samo primanjem uplata građana.

Leave a Reply