Početna Broj 181 Intervju: Andrej Kulundžić – Pametni automobili su stigli

Intervju: Andrej Kulundžić – Pametni automobili su stigli

Na vama je da odlučite ko će da vozi – auto ili vi

Sve je više računara u automobilu, i polako preuzimaju primat u kontroli vozila. Da li je to samo trend ili nešto više, razgovarali smo sa Andrejom Kulundžićem, čovekom koji je imao prilike da testira mnoge automobile i da stekne pravu sliku.

Tech Lifestyle: Činjenica je da se danas dosta pominje termin „pametni uređaj“ – šta to konkretno znači u automobilskoj industriji?

IFA 2019 IN PAGE

Andrej Kulundžić: Automobilska industrija je paralelno sa razvojem tehnologije išla napred. U stvari, čak mislim da je Formula 1 u zadnjih desetak godina bila poligon za mnoge eksperimente, koji su kasnije završili u finalnoj proizvodnji automobila. Šta se dogodilo u zadnjih deset godina? Mnoge stvari utiču na bezbednost, na razvoj automobilske industrije u jednom potpuno drugom smeru (ne mogu da kažem da će na kraju biti vozila bez vozača), i lagano se ide ka tome da automobil bude toliko pametan da ti kao vozač ne moraš više da budeš toliko dobar da bi taj automobil vozio sigurno. Mislim da je to ključ cele priče, da se smanji broj žrtava i broj potencijalnih problema na putu, kroz nove pametne tehnologije.

Sve što je pametno u autu vezano je za bezbednost: radarski sistemi detektuju koja je razdaljina između automobila, automobil „drži“ saobraćajnu traku, svetla se pomeraju levo-desno u krivinama da bi pratila putanju vozila, automatski parking… Sve inovacije su tu zbog situacija koje su ranije dovodile do nezgoda. Njih sada rešava računar, a na vozaču je da kontroliše sve sisteme i da eventualno reaguje ako se dogodi nešto ekstremno, nepredviđeno.

U F1 je stigla i hibridna tehnologija, koju takođe možemo da okarakterišemo kao „pametnu“ stvar. Tu je kinetička energija, koja se kasnije koristi da bi se povećala snaga motora i da bi motor manje trošio i da bi se lakše vozilo, a pruža i drugu dimenziju vožnje kroz smanjenje emisije izduvnih gasova. Čuva se snaga i energija koja se kasnije može koristiti.

Ranije se dešavalo da na primer Ajrton Sena na proglašenju pobednika ne može da podigne pehar, jer je bio moderni vitez – vrlo iscrpljen, jer je njegovo iskustvo i znanje došlo do izražaja, i on je pobedio tu trku. Danas momci od 19 godina izlaze iz F1 kao da su bili u spa centru – suvi, rumeni i kao da se ništa nije dogodilo. Danas ne postoji menjač, već su tu tasteri; sve se kontroliše preko njih i najveća povreda do koje može doći u F1 je ako vozač ugane palac, jer onda ne može da tipka sve te tastere tokom trke. Danas dečko od 16 godina može da vozi F1, jer kada ima vrhunski simulator u F1 timu i vozi ga 24 sata nedeljno, on je spreman za F1 – nema spektakularno velike razlike, jer je sve toliko jednostavno – i tehnologija i komunikacija bolida i boksa pomoću softvera – pa zahvaljujući velikom broju inženjera koji prate situaciju vozač treba samo da bude prisutan da bi završio posao. Vremenom će se od vozača očekivati sve manje i manje.

U komercijalnom saobraćaju to je logično, jer nismo svi nadareni da budemo dobri vozači, niti svi ljudi hoće da voze. Današnji, a pogotovu budući automobili gube na draži. Kada otvorite vrata, automatski se uključuje ručna kočnica. Kada zatvorite vrata i hoćete da krenete, ne možete, jer je ručna kočnica i dalje aktivna. Pametni automobil treba da razmišlja korak ispred vozača. Da li je to smisao automobila i da li je s tom idejom napravljen? Na početku je bio samo prevozno sredstvo, a vremenom je postao još nešto…

TL: Kada je nastao, sejao je strah oko sebe. Da li zahvaljujući novim bezbednosnim sistemima manje iskusni vozači imaju manje razloga za strah?

Andrej Kulundžić: Ako je vozač u strahu od vožnje, onda je moguće da će inteligentni sistemi taj strah samo još povećati. Da biste savladali sve implementirane sisteme, treba da pročitate vrlo veliko uputstvo. To neće svako učiniti. Međutim, vremenom evolucija pokreće čoveka napred, i neke stvari koje su do skoro bile čudne i strane, sad su normalne, tako da ćemo se svi mi pre ili kasnije navići na sve te pametne sisteme koji definitivno olakšavaju upravljanje vozilom. Pitanje je gde je granica. Postoje automobili koji su potpuno hladni – ne „pokazuju“ emocije tokom vožnje. Svi ti pametni sistemi što pomažu u vožnji zapravo umanjuju izvornu draž vožnje.

TL: Koliko su automatski menjači umanjili emocionalnost u skupljim automobilima?

Andrej Kulundžić: Kada se krajem osamdesetih godina pojavio poluautomatski menjač u Formuli 1, on je stvoren da bi vozači manje grešili. Jedna je stvar kada 300 kilometara vozite sa menjačem u „H“, pa svaki put postoji mogućnost da pri menjanju brzina promašite, a druga kada su tu dve papučice, gde ne možete pogrešiti. Da je ostao poluautomatski menjač, pri dvostrukom pritisku biste uništili menjač. Ako danas dvaput pritisnete papučicu, menjač prvi put promeni brzinu, a drugi put prećuti grešku vozača i ne uradi ništa. Danas „pametni“ menjač „apsorbuje“ grešku.

Vozaču više ne treba dugogodišnje iskustvo da bi napravio dobar rezultat. Kada sam ja vozio predtrku Formule 1, pored staze je bio šljunak. Meni su bile potrebne godine da dođem na nivo da vozim taj auto na granici, tih zadnjih 10 cm između staze i šljunka. Danas su zone za izletanje asfaltirane, i za četiri kruga savladate sve problematične krivine. U prva tri kruga preterate i izletite sa staze, ali možete da se vratite na stazu i nastavite dalje. Ne treba vam dugogodišnje iskustvo da biste napravili dobar rezultat, i samim tim sve se ubrzava. Da se vratimo na pitanje – automatski menjač je uveden u sportske automobile zato što su ga napravili da bude brži od manuelnog.

Sa menjačem je stigao i tzv. „launch control“, koji pomaže da svaki put krenete idealno. Umesto da mesecima vežbate koliko gasa je potrebno, kako da ne proklizaju točkovi, da automobil startuje kao metak, sada kompjuter prenosi snagu na točkove i svaki put startuje jednako – najbolje moguće. Cilj je poboljšanje performansi.

Drugi sistem koji je implemetiran radi veće bezbednosti je radar. Kada idete autoputem i prilazite vozilu koje ćete preteći, vi ne idete u levu traku 300 metara pre vozila ispred sebe, već stotinak metara, a tada se uključuju kočnice radi vaše bezbednosti, da ne biste udarili u vozilo ispred. U tom scenariju nećete preteći vozilo.

Čuveno start-stop dugme je uvedeno zbog ekologije, zbog manje potrošnje, ali postoje situacije kada se sistem aktivira iako se to od njega ne traži. Kada uđete u raskrsnicu i pritisnete kočnicu, auto „pomisli“ da treba da se ugasi, a kada želite da nastavite kretanje jer ste sigurni da nema opasnosti, ostali ste nasred raskrsnice sa ugašenim motorom, a druga vozila se približavaju. Dok se motor ponovo upali i dok krenete, svašta može da se dogodi.

Svi ti sistemi i dalje nisu savršeni. Ljudski um je mnogo savršeniji od bilo čega u automobilu, a na kraju krajeva, ljudski um je i napravio te mašine. Problem svih tih sistema je što ne mogu da razmišljaju i da sami donose odluke.

_DSC3115

TL: Koji je vaš komentar na činjenicu da već postoje vozila koja sama učestvuju u saobraćaju?

Andrej Kulundžić: To samo potvrđuje da je sve bliži trenutak kada ćete ući u auto, reći gde da vas vozi i uživati u njegovoj vožnji. To uopšte nije sporno, čak mislim da je tako nešto već sada moguće napraviti, ali verovatno postoji neka (emotivna) veza između vlasnika i automobila. Emocija između vozača i automobila nije zanemarljiva – direktna kontrola vozila je često presudna pri odabiru automobila.

TL: Koja su vaša iskustva u korišćenju infotejnmenta u kolima? Da li to služi isključivo za saputnike ili i vozač može da koristi neke funkcije?

Andrej Kulundžić: Definitivno odvraća pažnju, jer morate spustiti pogled sa puta da biste postigli interakciju. Svi novi sistemi imaju iste informacije na centralnom displeju i na displeju ispred vozača. Čak se u novije vreme pribeglo hedap displejima koji najbitnije informacije projektuju na šoferšajbnu, na deo ispred volana, ne bi li vozač stalno gledao na put, a ipak bio upućen u sve ključne informacije.

U saobraćaju je spuštanje pogleda pogubno. U momentu kada ne gledate na put moguće su velike promene, pa čak i kada skrenete pogled levo ili desno da ispratite ostala dešavanja na putu, vozilo ispred vas može da stane.

Samim tim, što imate više dugmića na komandnoj tabli i oko nje, sve više vam odvraćaju pažnju, posebno što svi ti info-sistemi u poslednjih deset godina nisu nimalo jednostavni. Koristeći jog dial uđete u jedan meni, pa u podmeni… da biste videli kolika je trenutna potrošnja automobila treba da kliknete tri puta, da biste našli željenu radio-stanicu treba da izađete iz toga, pa da uđete u sledeći meni i tako dalje. I dalje je sve dosta komplikovano. Zato su napravljeni multifunkcionalni volani i preko tih tastera odabirate opcije i gledate na centralni displej, ali i tako vam se odvraća pažnja. Recimo da je to vrlo slično mobilnom telefonu, u smislu da u tom sekundu nisi fokusiran na vožnju i na saobraćaj oko sebe. Da ponovimo opet, dovoljan je delić sekunde da se dogodi nezgoda.

TL: Koliko ste često bili suvozač i da li ste Vi lično stigli da koristite infotejnment sistem?

Andrej Kulundžić: Ne sećam se kada su mene vozili, ali zabavni sistemi su ok za putnike na zadnjoj klupi. Tamo je uživanje potpuno i na mestu. Ako se čak i reprodukuje na prednjem displeju, kod dosta automobila se isključi kada auto krene. Kad ste u pokretu, samo pozadi je moguće gledati filmove. Bezbednost je uvek na prvom mestu. Dolaskom multimedije automobilska industrija nije izgubila ništa, a dobila je na širini zabave i većem uživanju u vožnji, ako niste vozač.

TL: Da li ste imali prilike da vidite nove automobile koji sami voze?

Andrej Kulundžić: Da, naravno. To su i dalje koncept automobili, ali već u završnoj fazi. Izgledaju prilično futuristički, kao i svi koncept automobili, ne bi li skrenuli pažnju javnosti. Imamo i ekspanziju automobila na struju, počevši od Tesle, a sad ih već ima nekoliko. Čak se pokazalo da su dobri što se tiče performansi. U poslednje vreme se povećava i autonomija, a punjenje baterija je sve brže i brže. Jedino što bih zamerio je nedostatak zvuka. Sada je moguće odabrati kakav zvuk će „ispuštati“ elektromotor.
Verovatno da će deci koja se rode danas ili su se rodila u skorije vreme ili u narednih godinu dana, to biti potpuno normalno. Oni nisu čuli ni za karburator, ni za „čorbu“, auspuh, nisu se nagutali dima bez katalizatora, i njima će verovatno biti normalno da kad izađu iz auta osećaju miris kao u trafo-stanici, a ne miris rasnog trkačkog automobila.

Leave a Reply