Početna Broj 180 Chappie & AMD

Chappie & AMD

Možda biste se iznenadili kada biste saznali da vaš omiljeni uređaj za surfovanje internetom – laptop, desktop, tablet ili smartfon – može biti deo superračunara.

124

U hit filmu „Čepi“ o futurističkom robotu, radnja odvodi publiku u svet gde se tehnologija koristi na veoma uzbudljive i neočekivane načine. Taj scenario izmamljuje osmeh svakom ljubitelju AMD-a širom sveta. U jednoj sceni je nekoliko konzola Sony PlayStation 4, od kojih svaku pokreće AMD Radeon grafika i AMD procesor, povezano i efektivno uklopljeno u jedan superračunarski klaster. Premda je „Čepi“ holivudski proizvod, ideja o povezivanju igračkih konzola za kreiranje superračunara nije toliko naučno-fantastična koliko se čini. Povezivanje u klaster omogućava gotovo svakom uređaju da postane deo superračunara, tako što postaje deo većeg sistema resursa.

Prvi superračunar na svetu koristio je skupe, specijalizovane procesore, usled čega su visoke računarske performanse ostale van dohvata većini organizacija, ali danas mnogi najmoćniji superračunari koriste obične procesore iz prodavnica kako bi kreirali računarske „čvorove“. Ovi „čvorovi“ se onda povezuju kako bi se kreirao računarski klaster, slično onome što smo videli kada su u filmu „Čepi“ u klaster povezane PS4 konzole koje pokreću AMD procesori.

Superračunarski klasteri tipično koriste serverski orijentisane procesore – kao što su AMD Opteron, ali povremeno naučnici i inženjeri požele da probaju nešto drugačije i iskoriste neke manje specijalizovane računarske resurse. Pošto se za spajanje čvorova u računarske klastere koristi vrlo rasprostranjena oprema poput Eterneta, moguće je kreirati klaster od velikog broja drugačijih uređaja, kao što su na primer Gizmo 2 ili igračke konzole.

John-Taylor_1

Radi kreiranja superračunarskog klastera u filmu „Čepi“, povezano je nekoliko PlayStation 4 konzola, svaka sa po 1,84 teraflopsa AMD računarske snage. Tu procesorsku snagu isporučuje AMD dizajnirani Sistem-na-Čipu sa osam CPU jezgara i 18 AMD Radeon Graphics Core Next (GCN) računarskih jedinica, čija tipična namena je obrada softvera, igara, videa i senzora pokreta, sposobnosti koje igračima omogućavaju interakciju sa drugima putem onlajn servisa. Ono što je još impresivnije je da se ista računarska arhitektura koja se nalazi u PlayStation 4 konzoli nalazi i u nekim današnjim superračunarima.

Poslednjih godina su računarski klasteri visokih performansi dostigli ogromne računarske mogućnosti kombinovanjem različitih procesorskih tehnologija. CPU koji je decenijama bio srce superračunara zamenjen je akceleratorima poput AMD FirePro GPU-ova, koji pružaju ogromne računarske mogućnosti, i to postižu na energetski efikasan način.

Energetska efikasnost je ključna stavka u kreiranju moćnih računarskih klastera visokih performansi, s obzirom da je hlađenje hiljada procesora veliki izazov, kako iz budžetske tako i iz inženjerske perspektive. To je razlog zbog kojeg energetski efikasni CPU-ovi i GPU-ovi predstavljaju idealne komponente za kreiranje računarskih klastera, i zato predstavljaju značajan faktor u masivnom rastu računarske snage superračunarskih klastera. Energetska efikasnost GPU-ova je tolika da energetski najefikasniji računarski klaster koristi upravo AMD FirePro akceleratore.

Ujedinjavanjem računarskih i skladišnih resursa, naučnici, univerziteti, korporacije i vlade su u mogućnosti da se uhvate u koštac sa nekim od najizazovnijih problema na svetu, od istraživanja u medicini do istraživanja minerala. U mnogim slučajevima superračunarski klasteri su sačinjeni od 10.000 čvorova, sa više od 100.000 računarskih jezgara, gde svako jezgro radi na ostvarivanju konačnog rezultata. I ako mislite da samo naučnici imaju priliku da osete efekte superračunarskih klastera, možda ćete se iznenaditi. Vremenska prognoza, koju proveravate svakog jutra, je delimično kreirana na klasterima, izračunavanjem neverovatno kompleksnih modela predviđanja. Interesantno, zar ne? Sada razmislite o ovome – superračunari se koriste za mnogo više od predviđanja vremenske prognoze. Automobil koji vozite je najverovatnije delom dizajniran i testiran korišćenjem superračunara, koji se koriste za izračunavanje i analiziranje dinamike kretanja fluida kako bi se smanjila potrošnja goriva.

Moglo bi se reći da superračunarski klasteri imaju značajnu ulogu u svetu koji nas okružuje, i sa razvojem mašinskog učenja i analize velike količine podataka izvesno je da će imati još veću ulogu u našem svakodnevnom životu. U vezi s tim možda najviše zadivljuje činjenica da superračunare pokreću iste tehnologije koje se nalaze u vašim personalnim računarima i televizorima, za koje verovatno niste ni pomišljali koliko moćni mogu biti.

_epi_Hju_D-ekman