Početna Broj 179 50 godina Murovog zakona

50 godina Murovog zakona

Murov zakon je aspiracija, a ne prirodni zakon. Mogućim ga je napravila armija ljudi koji su pomerali fundamentalne zakone fizike

TL-10 saveta za Instagram HEADER

Mnogi uređaji koje ljudi danas koriste, pokreću mikroprocesori sastavljeni od tranzistora. Kako su ovi uređaji imali dramatično umanjenje troškova proizvodnje i uvećanje performansi i energetske efikasnosti, zahvaljujući Murovom zakonu, oni su postali sastavni deo naših života. Telefoni i satovi postali su pametni, a automobili su pretvoreni u računare na točkovima.

Prenosimo vam razmišljanja Gordona Mura, suosnivača kompanije Intel, 50 godina nakon što je temeljnom analizom postavio „zakon“ o brzini razvoja elektronske industrije, koji i dalje važi.

TOP 5 App za bolje pamcenje

Kako je nastao Murov zakon
U ranim šezdesetim godinama nastavili smo razvoj tehnologije poluprovodnika kako bi je učiniti što praktičnijom. Sa onim alatima koje smo tada imali na raspolaganju, bilo je vrlo teško primeniti ovakvu tehnologiju. Postao sam direktor odeljenja za istraživanje i razvoj kompanije Fairchild Semiconductor, gde sam vodio laboratoriju i tražio načine kako da poboljšamo tehnologiju. Zatim sam dobio ponudu od Electronic magazina da za njihov jublilarni tridesetpetogodišnji broj napišem članak o tome šta će se u narednih 10 godina dogoditi u industriji poluprovodnika.

Odlučio sam da sagledam šta se do tada dogodilo.

Ovo bi bila 1964. godina, recimo. Pogledao sam nekoliko čipova koje smo napravili i zaključio sam da smo od jednog tranzistora na čipu, došli do čipa sa oko 8 elemenata na njemu – tranzistora i otpornika.

Novi čip koji je tada izlazio, imao je dva puta više elemenata, oko 16, dok smo u laboratoriji pravili čip sa oko 30 elemenata i razmatrali mogućnost pravljenja čipova sa 2 puta više elementara, oko 60.

Stavio sam sve to na papir, počevši sa jedostavnim tranzistorom iz 1959. godine, pa sam zaključio da smo svake godine duplirali broj elemenata. Napravio sam slobodnu pretpostavku da ćemo nastaviti da dupliramo broj elemenata svake godine i da ćemo od 60 elemenata doći do 60,000 za 10 godina. Pokušavao sam samo da dokažem da je ovo smer u kojem se razvoj poluprovodnika kreće. Ovo bi trebalo da znači i neverovatnu uštedu troškova, što do tada nije bio slučaj.

Ranija integrisana strujna kola koštala su više od delova za sklapanje sličnog kola od pojedinačnih komponenti. Ali, bio je uočljiv trend u tom smeru da će ovo biti jeftiniji način u budućnosti. To je bio i moj realni cilj – da iskoristimo tehnologiju koja će stvoriti jeftiniju elektroniku. Ali nisam očekivao da ovaj binarni raspored povećanja snage, čak 1000 puta povećanja, bude tačan. Smatrao sam da je to samo trend kojim ćemo se voditi, a ispalo je tačnije nego što sam mogao pretpostaviti. Nakon 10 godina, ako nismo imali 10 udvostručenja u broju elemenata na čipovima, imali smo bar 9. Tada je jedan moj kolega, mislim da je to bio Varver Mead, profesor na institutu Cal Tech, nazvao „Murov zakon“. Taj naziv će ostati uz sve za šta sam smatrao da je ikada moglo biti predviđeno.

Uticaj Murovog zakona na industriju čipova
Uticaj takozvanog Murovog zakona menjao se kroz vreme. U početku, bio je to samo način hronološkog predstavljanja napretka. Ljudi su proizvodili sve složenije čipove. Postepeno, to je postalo nešto što su svi učesnici ove industrije prepoznali kao obavezu, bez koje bi gubili korak s tehnologijom. Kako bi zadržali pozicije u vrhu industrije, koja je zasnovana na prednostima tehnologije poluprovodnika, industrija je morala da se kreće onom brzinom kojom je to nalagao Murov zakon. Bilo je potrebno da se proizvode manje dimenzije i veći čipovi, po planu koji je postao neophodan. Tako je ovo, umesto analize šta se desilo, postalo pravilo koje pokreće industriju. Kako ne bi zaostajali, bilo je potrebno barem ići u korak s tim.

GordonMoore_1970_lecturing

Dugovečnost Murovog zakona i njegova budućnost
Još 1965. godine kada sam ih napravio prvi put, i 1975. kada sam dopunio svoja zapažanja, nisam predvideo kada će ovaj trend da prestane. To je dobra stvar jer sam siguran da bih se iznenadio. Industrija je fenomenalno kreativna u nastavljanju povećanja složenosti čipova. Teško je za poverovati – bar meni – da sada govorimo o milijardama tranzistora na čipovima, umesto o desetinama, stotinama ili hiljadama.

Tehnologija je ta koja je kreativnija nego što sam 1965. i 1975. pomišljao da će biti. I još uvek nije očito kada će tome doći kraj.

Najneočekivanije inovacije koje su postale stvarne zahvaljujući Murovom zakonu
U članku iz 1965. godine, u časopisu Electronic, predvideo sam nekoliko stvari, od satova do ličnih kompjutera do faznih radara. Čitajući taj članak sada, zaprepašćen sa koliko su tačna moja predviđanja. Od svih predviđanja koje sam imao, ono koje me najviše iznenadilo, a da ga nisam predvideo je važnost interneta. Znamo da su kompjuteri uradili korisne stvari. Znali smo da će se poboljšavati. Međutim, nikad nisam mogao da predvidim koliko će važni biti kao medij komunikacije, koju pokreće internet. Ne mogu da se setim druge inovacije koja se može uporediti s ovim.

Savet za današnje preduzetnike
Nisam siguran da li sam ja osoba koja treba da deli savete. Ja smatram da ukoliko pokušate da se identifikujete sa proizvodom, sferom kojom želite da se bavite, i to ima smisla, onda treba i da krenete dalje. Velik broj preduzetnika danas shvata stvari na drugačiji način. Uglavnom odluče da žele pokrenuti novi posao ili firmu, pa tek onda krenu u potragu za nekom idejom koju bi mogli iskoristiti.

Neke od ideja ispostaviće se kao veliki uspeh, na primer, Google. S druge strane, neke od njih biće samo trenutni blic u masi drugih ideja i biće uspešne na vrlo kratak period dok ih ne zameni nešto drugo. Pretpostavljam da, ukoliko bih davao savet današnjim preduzetnicima, svakako bi to bilo da uvek pre gledaju kako da naprave dugoročnu kompaniju od onoga što rade, nego da se fokusiraju na kratkoročan uspeh koji će proći.

Savet za zaposlene kompanije Intel
Kada me pitaju koja je moja poruka za ljude koji su trenutno zaposleni u Intelu, to je svakako da nastave da stvari guraju napred. Postoje mnoge prepreke koje treba preći da bi se tehnologija kretala u pravcu koji je bitan za Intel.

Zaposlenima kažem da drže oči na lopti i da se potrude da je lopta stalno u pokretu. To je jedino šta će Intel činiti uspešnim u budućnosti. Gurajte napred. Učinite da magija traje koliko god to možete. To zahteva stalno pomeranje granica.

Važnost tehnološkog obrazovanja
Smatram da je stalni priliv dobro obrazovanih inženjera i naučnika ono što čini krvotok kompanije poput Intela. A to je moguće samo ukoliko imamo fakultete koji stvaraju ljude s veštinama koje su nama potrebne. Dobre ideje često dolaze od strane mladih inženjera i tako će biti i ubuduće. Ima onih koji su često spremni da naprave prave skokove koji rezultuju kvalitativno drugačijim proizvodima i procesima. Mi koji smo dugo u ovom poslu polako gubimo kreativnost. Verujem da su fakulteti veoma bitan deo dugoročnog uspeha tehnologije. Takođe, kompanije poput Intela su veoma važan deo kontinuiranog uspeha fakulteta.

Leave a Reply