Početna Broj 187 Isti Internet za SVE – A kakva je situacija kod nas?

Isti Internet za SVE – A kakva je situacija kod nas?

Širom sveta se vodi borba da pristup internetu bude jednak za sve

Momacki auto – Infiniti HEADER

Ima puno različitih definicija mrežne neutralnosti, ali neka osnovna je ona koja kaže da bi internet provajderi trebalo da obezbede jednak tretman pri prenosu internet saobraćaja u svojim mrežama, ne vršeći diskriminaciju prema poreklu ili odredištu (npr. vrsti korisničkog uređaja ili aplikacije) ili sadržaju koji se prenosi.

Dakle, u idealnom svetu ove definicije, svetu neograničenih komunikacionih kapaciteta, svaki internet paket bio bi tretiran potpuno ravnopravno kao i svi ostali. Međutim, u praksi se situacija komplikuje, jer prenosni kanali obično nisu dovoljno široki da u svakom trenutku prime sve vrste saobraćaja od svih korisnika. Postoje određene situacije kada je neophodno obezbediti određeni kvalitet usluge, ispravno funkcionisanje kritičnih servisa (čak i u slučaju zagušenja mreže ili ciljanih napada na nju) ili sprovesti odluku suda. U takvim situacijama, favorizovanje, privremeno blokiranje ili ograničavanje određenih vrsta saobraćaja nameće se kao nužno rešenje.

EON 1 godina

Internet je ovako zapravo funkcionisao od svojih najranijih dana, ali je pitanje mrežne neutralnosti izašlo na površinu i postalo „vruće” kada su neki operatori odlučili da favorizovanje, privremeno blokiranje i ograničavanje određenih vrsta saobraćaja tretiraju kao pitanje poslovne politike, a ne kao tehničko pitanje upravljanja mrežnim saobraćajem.

Neka od takvih pitanja su recimo i sledeća – ako sve veći broj korisnika koristi društvene mreže, zašto ne bismo napravili paket u okviru koga bi saobraćaj prema samo nekim društvenim mrežama bio besplatan i tako privukli gomilu novih korisnika? Ili, ako sve više korisnika koristi Whatsapp i Viber za razmenu poruka i pozive, zašto ne bismo zabranili te aplikacije u našoj mreži, kako bismo korisnike naterali da koriste naše tradicionalne fiksne i mobilne usluge, ili naše aplikacije?

Nakon provajdera, u priču su se uključile države i biznis interesi iz drugih industrija, tražeći sopstveno „pravo glasa“ (ili pravo „veta“) kada je u pitanju upravljanje tokovima internet saobraćaja…

Ovakvo ponašanje, razumljivo, skrenulo je pažnju korisnika i regulatora širom sveta. Korisnici su zabrinuti zbog potencijalnih zloupotreba principa mrežne neutralnosti od strane operatora koji bi im nametnuli prikrivena ograničenja, ugrozili privatnost komunikacija, suzili mogućnost izbora aplikacija i sadržaja kojima žele da pristupaju itd. Države i ostatak industrije dodatno su zabrinuti zbog mogućnosti dominantnih operatora da svojim politikama upravljanja saobraćajem praktično biraju „pobednike i gubitnike“ na tržištu aplikacija i usluga, što bi se negativno odrazilo na inovativnost i razvoj internet preduzetništva. Rasprava koja se vodi o pitanju neutralnosti interneta jedna je od najširih i najdužih u globalnim razmerama, ali se i pored toga ne nazire neko univerzalno rešenje.

Leave a Reply