Početna Broj 187 Isti Internet za SVE – A kakva je situacija kod nas?

Isti Internet za SVE – A kakva je situacija kod nas?

Širom sveta se vodi borba da pristup internetu bude jednak za sve

Ima puno različitih definicija mrežne neutralnosti, ali neka osnovna je ona koja kaže da bi internet provajderi trebalo da obezbede jednak tretman pri prenosu internet saobraćaja u svojim mrežama, ne vršeći diskriminaciju prema poreklu ili odredištu (npr. vrsti korisničkog uređaja ili aplikacije) ili sadržaju koji se prenosi.

Dakle, u idealnom svetu ove definicije, svetu neograničenih komunikacionih kapaciteta, svaki internet paket bio bi tretiran potpuno ravnopravno kao i svi ostali. Međutim, u praksi se situacija komplikuje, jer prenosni kanali obično nisu dovoljno široki da u svakom trenutku prime sve vrste saobraćaja od svih korisnika. Postoje određene situacije kada je neophodno obezbediti određeni kvalitet usluge, ispravno funkcionisanje kritičnih servisa (čak i u slučaju zagušenja mreže ili ciljanih napada na nju) ili sprovesti odluku suda. U takvim situacijama, favorizovanje, privremeno blokiranje ili ograničavanje određenih vrsta saobraćaja nameće se kao nužno rešenje.

Internet je ovako zapravo funkcionisao od svojih najranijih dana, ali je pitanje mrežne neutralnosti izašlo na površinu i postalo „vruće” kada su neki operatori odlučili da favorizovanje, privremeno blokiranje i ograničavanje određenih vrsta saobraćaja tretiraju kao pitanje poslovne politike, a ne kao tehničko pitanje upravljanja mrežnim saobraćajem.

Neka od takvih pitanja su recimo i sledeća – ako sve veći broj korisnika koristi društvene mreže, zašto ne bismo napravili paket u okviru koga bi saobraćaj prema samo nekim društvenim mrežama bio besplatan i tako privukli gomilu novih korisnika? Ili, ako sve više korisnika koristi Whatsapp i Viber za razmenu poruka i pozive, zašto ne bismo zabranili te aplikacije u našoj mreži, kako bismo korisnike naterali da koriste naše tradicionalne fiksne i mobilne usluge, ili naše aplikacije?

Nakon provajdera, u priču su se uključile države i biznis interesi iz drugih industrija, tražeći sopstveno „pravo glasa“ (ili pravo „veta“) kada je u pitanju upravljanje tokovima internet saobraćaja…

Ovakvo ponašanje, razumljivo, skrenulo je pažnju korisnika i regulatora širom sveta. Korisnici su zabrinuti zbog potencijalnih zloupotreba principa mrežne neutralnosti od strane operatora koji bi im nametnuli prikrivena ograničenja, ugrozili privatnost komunikacija, suzili mogućnost izbora aplikacija i sadržaja kojima žele da pristupaju itd. Države i ostatak industrije dodatno su zabrinuti zbog mogućnosti dominantnih operatora da svojim politikama upravljanja saobraćajem praktično biraju „pobednike i gubitnike“ na tržištu aplikacija i usluga, što bi se negativno odrazilo na inovativnost i razvoj internet preduzetništva. Rasprava koja se vodi o pitanju neutralnosti interneta jedna je od najširih i najdužih u globalnim razmerama, ali se i pored toga ne nazire neko univerzalno rešenje.

Leave a Reply