Početna Broj 177 Budućnost na dohvat ruke

Budućnost na dohvat ruke

Najavljena je peta generacija mobilnih mreža, koja bi mogla da nam donese jednu potpuno novu budućnost

U modernom digitalnom dobu uživamo u određenim pogodnostima uzimajući ih „zdravo za gotovo“, neretko se pitajući kako to da se ranije niko nije dosetio da osmisli sisteme i servise poput mogućnosti da uz minimalnu mesečnu pretplatu svu muziku sveta legalno slušamo „iz oblaka“. Drugi primer je pristupačna video-komunikacija korišćenjem aplikacija kao što su Skype, Viber, WhatsUp i druge, što je ponovo povezalo ljude širom sveta i ubedilo starije generacije i tehno-skeptike da su računari, tableti i smartfoni ipak korisni. Imamo i mogućnost dobijanja informacija o stanju u saobraćaju u realnom vremenu kao sastavni deo GPS navigacije, ili opciju da mobilnim telefonom bezgotovinski plaćamo račune.

Brze generacije
Sve opisano, i još mnogo toga, najvećim delom su omogućile brze širokopojasne internet komunikacije i nove generacije bežičnih mreža, bilo da je reč o mobilnim ili WiFi sistemim, kao i popularizacija pametnih mobilnih uređaja sposobnih da tu vrstu mreža maksimalno iskoriste. Tek je kritična masa korisnika obezbedila finansijsku opravdanost razvoja pojedinih sistema i promene modela poslovanja, čak i tamo gde sâma ideja postoji duže vreme. U poslednjih nekoliko godina, kako raste broj naprednih telefona i drugih pametnih uređaja, mobilne mreže dobijaju sve veći značaj. Mreže treće generacije (3G), „stare“ bezmalo 15 godina, donele su svojevrsnu revoluciju i omogućile primene koje su do tada pripadale domenu naučne fantastike. Četvrta generacija, zvanično predstavljena 2009. godine, uvela je konekcije koje su neuporedivo brže (100 Mbps naspram 384 kbps), ali je ovaj napredak, čini mi se, prošao nekako nezapaženo, najpre zbog toga što sada već očekujemo da neke stvari funkcionišu besprekorno i da konstantno napreduju. Došlo je vreme da pričamo o petoj generaciji (5G).

newspaper-2015-01

Nova revolucija?
Na ovogodišnjem sajmu u Barseloni najavljeno je da će nova generacija mobilnih mreža biti dostupna za korišćenje 2020. godine, kao i da bi mogla da predstavi brzine od čak 5 gigabita u sekundi. To konkretno znači da ćemo celovečernji film u visokoj rezoluciji moći da preuzmemo na svoj telefon brže nego što je potrebno da izgovorimo ime glavnog glumca. Naravno, neuporedivo značajnije od toga su neke druge namene. Na primer, očekuje se da bi virtuelna i proširena realnost konačno mogle da izađu iz „ilegale“ i zauzmu ozbiljno mesto u svakodnevnom životu. To bi, pored brzine protoka, kod 5G mreža trebalo da obezbedi i brži odziv, odnosno izostanak kašnjenja pri uspostavljanju veze. Uzmimo temu o kojoj sam već pisao – vozila bez vozača. Ovde je od presudne važnosti da automobil informaciju o drugim vozilima dobije trenutno, recimo u slučaju kada je potrebno da se izbegne sudar. Virtuelna realnost bi mogla da omogući daljinsko upravljanje mašinama u situacijama i na mestima koja su za ljude opasna, a sve zajedno je samo deo fenomena nazvanog „internet stvari“ (internet of things). Ako se sada odmaknemo samo jedan korak unazad i pogledamo kao celinu sve što sam opisao, shvatićemo da pričamo o budućnosti o kakvoj pre samo dve decenije nismo mogli ni da sanjamo.

Leave a Reply