Početna Broj 173 Inovacije koje znače: Evolucija brenda u sto slika – Philips muzej

Inovacije koje znače: Evolucija brenda u sto slika – Philips muzej

Kako je Philips napredovao od malog proizvođača sijalica u veliku i prestižnu kompaniju?

Tokom posete Ajndhovenu, rodnom i matičnom gradu preduzeća Philips, imali smo priliku da se prošetamo kroz muzej, gde su predstavljene sve ključne tačke u njihovoj bogatoj istoriji i neki od prepoznatljivih proizvoda koji su rezultat mnogih od preko 150.000 patenata.

Otvoren je pre godinu dana, a za građane Ajndhovena već predstavlja obaveznu stanicu i štivo koje se mora znati u prste, jer je Philips ponos juga Holandije. Posvećen je proizvodima koji su promenili život na bolje, koji su bili revolucionarni, rezultat drugačijeg razmišljanja i doprineli zbližavanju tehnike i ljudi.

…Pre 125 godina ljudi nisu imali mnogo svetla u kućama. Postojale su sveće, uljane i lampe na gas, kao i vatra iz ognjišta. Kada je Philips počeo sa radom, mnogi su živeli od jutra do mraka, tj. život bi uglavnom zamirao kada zađe
sunce.

Da bi uspeli na tržištu željnom inovacija, otac Frederik i stariji sin Žerard, pristupili su masovnoj proizvodnji sijalica sa užarenim vlaknom. Nakon što su usavršili proizvodnju, firmi je pristupio mlađi brat Anton, koji se brinuo o prodaji. Za samo nekoliko godina su povećali produkciju na preko milion sijalica, što je značilo dalji razvoj i proširenje. Ubrzo su imali preko hiljadu zaposlenih i bili najveći industrijski poslodavac u zemlji.

Televizijska slijalica, kao i sijalica za radio i X zrake, sastoje se od više-manje sličnih materijala. Zato je za Philips bilo logično da proširi proizvodnju i na te proizvode. U početku su proizvodili samo lampe za radio, a ubrzo su počeli da prave celokupne radio-aparate. Prvo su ih pravili iz tri odvojena dela, da bi ih kasnije spakovali u jednu celinu. U prvih pet godina su prodali preko milion radio aparata. U to vreme, u kasnim tridesetim, su bili veoma popularni, iako su bili veoma skupi.

Tokom dvadesetih godina dvadesetog veka već su počeli sa eksperimentima za televiziju. Ekrani su bili veličine kao sijalice, s tim da su sijalice bile baš velike. Tokom pedesetih su najzad počeli s proizvodnjom televizora. Prvi su imali ekran dijagonale sedam do osam inča. U roku od deset godina su mnogo napredovali u kvalitetu, a potom su došli i televizori u boji, koji su dodatno doprineli popularnosti.

DSC02005

1939. godine je Philips predstavio električni brijač. Na prvoj prezentaciji posetioci su mogli odmah da ga probaju. Momentalno je postigao veliki uspeh i zaradio nagimak „čelična brada“. Nije bio prvi brijač koji je predstavljen tržištu, ali je bio prvi sa rotirajućom glavom. U to vreme je na prostoru SAD postojalo preduzeće Philco, jako sličnog imena, bavilo se proizvodnjom kućnih aparata, i branilo je Philipsu da tako zove svoje brijače u Americi. To je trajalo sve do 1981. godine, kada je Philips kupio Philco. Do tada su brijači nosili ime Norelco.

Prvi Philips usisivač je doživeo svoj debi 1951. godine. U početku su to bili proizvodi koje su pretežno sklapali holandski proizvođači (Van Der Heem), ’64. je izumeo crevo koje se rotiralo i kabl koji se uvlačio u usisivač. Kada je kupio firmu Van Der Heem, 1972. osnovao je odeljenje za „negu“ podova.

U sferi snimača audio i video materijala, Philips je imao uspone i padove. Prva audio kaseta je videla svet 1963. i momentalno postala standard. Možda je doživela uspeh zato što nije tražena naknada za licencu. Analogni video rekorder nije postigao uspeh – preovladao je VHS standard. Philips je imao bolji proizvod, ali nije dobio bitku sa Sony-jem. Kompakt disk (CD) je u izvornoj varijatni imao prečnik od 11,5 cm, iako danas ima 12 cm. Philips je hteo da bude manjih dimenzija, ali je preovladala ideja da na jedan nosač zvuka može da se nasnimi Betovenova IX simfonija. Na 11.5 cm staje 60 minuta muzike, a za 74 minuta, koliko traje simfonija, potreban je prečnik od 12 cm. Rupa u sredini CD-a je veličine kao „petoparac“ koji se u Holandiji koristio pre nego što su uveli evro.

Philips je 1973. imao preko 400.000 zaposlenih u više od 40 zemalja. Deo proizvodnje je prenet u Kinu ’85. godine, dok je sedište preseljeno u Amsterdam 1997. godine, na opšte negodovanje građana Ajndhovena.

Početak ovog veka su počeli sa proizvodnjom kafe aparata Senseo, u saradnji sa firmom Douwe Egberts. Ambilight TV je predstavljen 2004. godine – oko televizora se kreira dodatna svetlost koja odgovara video sadržaju, čime se bitno olakšava gledanje TV programa. Bitne pomake u zdravstvu su napravili predstavljanjem prvog 3D rendgen skenera.

U novijoj istoriji Philips je kreirao sokovnike, pegle, četkice za zube, bavio se (LED) svetlošću, solarnim panelima, ne samo radi inovacija, već razumevanjem ljudskih potreba da bi bili sretni, zdravi i sigurni.

Na samom kraju muzeja su predstavljene neke od vizija za budućnost, uz verovanje da se može napredovati samo uz inovacije koje rešavaju srce problema, uz spremnost da se krene težim, ali ispravnim putem…

Leave a Reply