Početna Broj 182 Tamna strana

Tamna strana

Sve veći deo sajber prostora zauzimaju sadržaji kojih se pristojan svet kloni

Momacki auto – Infiniti HEADER

Precizna statistika ne postoji, podaci su zasnovani na pretpostavkama i grubim procenama, a sama priroda sajtova, servisa i računarskih mreža o kojima je ovde reč ne dozvoljava dublji uvid u njihovu suštinu i način funkcionisanja. Baš zbog toga što je reč o mračnim dubinama u koje ogromna većina korisnika interneta čak ni slučajno ne zalazi, ovaj fenomen je nazvan „duboki veb“ (eng. deep web), odnosno „mračni veb“ (eng. dark web). U pitanju je virtuelni prostor koji je sakriven od pretraživača, najčešće zahteva posebne privilegije i softver za pristup, a u većini slučajeva služi za distribuciju nedozvoljenih sadržaja, komunikaciju između kriminalnih grupa, promet svih vrsta zabranjene robe u fizičkom svetu, okupljanje hakerskih grupa i ostale aktivnosti koje moralni principi i zakonska regulativa ne odobravaju.

Mulj na dnu
Šira javnost obrati pažnju na ovaj deo interneta tek kada mediji objave informacije o ponekom skandalu vezanom za sajber kriminal. Poslednji je slučaj upada u bazu portala Ešli Medison i objavljivanja podataka o milionima naloga korisnika, uključujući i poverljive podatke poput identiteta i brojeva kreditnih kartica. Pomenuti portal je i sam deo „sumnjivog biznisa“, jer za osnovnu namenu ima povezivanje ljudi koji žele da prevare svoje bračne i životne partnere, a najverovatnije je da se u stvari radi o prevari u kojoj se korisnicima poturaju lažni profili potencijalnih preljubnika. Ipak, prodaja podataka o korisnicima unutar mračnog veba nije bezopasna stvar i može da proizvede mnogo veću štetu nego što je nečija ljubomora.

Najbolji telefoni 2019

Veličina i strah
Da se vratimo na početak priče. Nije lako saznati koliki je stvarno mračni veb, a neke procene kažu da možda zauzima čitavih 90% ukupnog sajber prostora. Možda je ova brojka preterana, ali ostaje činjenica da postoji trend rasta, odnosno da se kriminalci, hakeri i ostali koji su na suprotnoj strani zakona sve više okreću tehnologiji i virtuelnom svetu kao načinu da sakriju i šire svoje aktivnosti. Pored jačanja snaga reda koje se bore protiv sajber kriminala, jedini način odbrane je edukacija svih koji koriste internet, pogotovo mladih. Problem sa virtuelnim svetom je što smo u njemu svi „mladi“, bez obzira na godine u fizičkom svetu. To znači da odrasli prosto nisu dovoljno iskusni i obučeni da decu uče šta je dozvoljeno a šta ne. Uostalom, jedna od prvih stvari koju najmlađe učimo dok odrastaju je da ne veruju nepoznatim osobama i ne odaju podatke o sebi. Na internetu, međutim, olako shvatamo sopstveni savet, nošeni mišlju da smo zaštićeni u sigurnosti svoje sobe i iza ekrana. To ne znači da treba da se plašimo interneta, niti da prestanemo da koristimo njegove pogodnosti, naprotiv. Samo je bitno da razumemo kako sopstvenim akcijama možemo da izazovemo opasnost po sebe i druge, ali i da sami pogrešnim potezima možemo da pomognemo širenje mračnog veba. Ukratko – pamet u glavu.

Leave a Reply