Početna Broj 168 AMD IoT

AMD IoT

„Internet svega“ će prebaciti fokus sa tehnologije na ideje – ukoliko uspemo u integraciji. Heterogena sistemska arhitektura je korak u tom smeru.

93

Računari i internet sledeće generacije – kombinacija koju nazivam „povezano računarstvo“ – obećavajućeg je potencijala i deo našeg puta ka internetu svega (Internet of Things) u budućnosti. Međutim, pre toga su neophodna ogromna unapređenja u interoperabilnosti i komunikacionim protokolima, zajedničkom procesiranju i programskim interfejsima, kao i alatima za uklanjanje prepreka između raznovrsnih računarskih platformi, uređaja i operativnih sistema.

Ukoliko ne uspemo u ovom naumu, internet svega će biti u najboljem slučaju ozbiljno osujećen. U najgorem, pretvoriće se u „internet vavilonski“.

Internet svega podrazumeva najširi opseg uređaja, aparata, senzora i predmeta povezanih na internet, kao i njihove virtuelne predstave – „stvari“ koje se kontrolišu, skladište i nadgledaju bežično. Organizacija ABI Research procenjuje da će do kraja decenije preko 30 milijardi uređaja biti bežično povezano na internet. Prema Gartner Grupi, do 2020. godine – za svega šest godina – ukupna vrednost i ekonomska korist od interneta svega iznosiće preko 19 biliona (hiljada milijardi) dolara.

Problem je sledeći: današnji internet se mahom sastoji od računara i uređaja koji su u potpunosti zavisni od podataka dobijenih i stvorenih od strane ljudi. Ljudi su ti koji pišu dokumenta, grade baze podataka, fotografišu i kače slike na internet. Međutim, u 2020. godini stvari će izgledati gotovo potpuno suprotno, ako je verovati tehnološkom stručnjaku Kevinu Eštonu (koji je i stvorio termin „internet svega“), sa stotinama miliona uređaja povezanih na internet, koji koriste prevashodno informacije potekle od drugih uređaja. U širem smislu, ovo je poznato kao mašinsko-mašinska (M2M) komunikacija, brzo rastući segment na tržištu ugrađenih (embedded) sistema.

Otkud svi ti povezani uređaji? Uglavnom od industrije i potrošača, sudeći prema nedavnom izveštaju IHS-a.

Ešton tvrdi da će internet svega sledeće generacije imati potencijal da promeni svet, sa čime se slažem. Eliminacijom ljudskih bića kao primarnih stvaralaca i „usmerivača“ informacija, internet svega postaje vrhunski efikasan samoorganizujući entitet koji rukuje čitavom onom gomilom dosadnih, svakodnevnih detalja – omogućavajući ljudima da se koncentrišu na ideje.

Kako bi se ovo dogodilo, pak, komunikacija mora da se odvija na više nivoa, od hardvera koji čini fizičku osnovu interneta svega – govorim o unutrašnjim računarskim delovima unutar svakog uređaja – do komunikacionih protokola i metodologija koje povezuju uređaj sa uređajem, kao i uređaj sa „oblakom“ i nazad.

Dobre vesti su sledeće: ovo se već dešava, najpre na hardverskom frontu. Nova sistemska arhitektura otvorenog računarstva, pod nazivom heterogena sistemska arhitektura (HSA), sa pratećim programskim alatima, dobija na značaju kao industrijski standard sledeće generacije, koji integriše različite vrste mikroprocesora i računarskih elemenata.

Ovakav heterogeni dizajn kombinuje grafiku i računarske endžine kako bi pružio više performanse i bolji vizuelni prikaz sa daleko nižom potrošnjom energije. Ovo mu uspeva zahvaljujući mešanju operacija serijskog procesiranja, konvencionalnih centralnih procesora (CPU), sa mogućnostima paralelnog procesiranja koje pružaju grafički procesori (GPU), kao i zahvaljujući optimizaciji procesora digitalnog signala (DSP) i drugih akceleratora performansi putem deljenog memorijskog pristupa široke propusne moći. Rezultat je znatno veća efikasnost dok različiti računarski elementi nesmetano sarađuju.

Marinkovic_152_R

Saša Marinković je šef tehničkog marketinga, odgovaran za identifikaciju i popularizaciju nadolazećih industrijskih trendova i tehnologija ključnih za uspeh AMD-a. Odgovoran je za uspešno lansiranje nekoliko generacija „remetilačkih“ proizvoda (IGP, dGPU, APU) i tehnologija (uključujući HSA). Takođe je vlasnik više patenata, između ostalog i za PowerXpress, tehnologiju implementiranu u većinu današnjih laptopova. Saša se pridružio kompaniji ATI Technologies 1996. godine i došao u AMD prilikom AMD-ove akvizicije ATI-ja. Diplomirao je na Univerzitetu u Torontu, gde je dobio Bachelor diplomu iz elektronskog inženjerstva. Živi u Torontu.

Fondacija koja se bavi heterogenom sistemskom arhitekturom je konzorcijum lidera u računarskoj industriji, uključujući AMD, ARM, Imagination Technologies, LG Electronics, Mediatek, Oracle, Qualcomm, Samsung, Texas Instruments, kao i još 40 kompanija, uz razne akademske institucije, poput američkog Severoistočnog univerziteta. Ova fondacija posvećena je stvaranju ovog efikasnijeg pristupa računarskoj arhitekturi. Uz očigledne prednosti u vidu performansi, još jedan od ključnih atributa ove arhitekture je visok stepen prenosivosti između različitih uređaja. Aplikacije napisane putem HSA alata biće lako prenosive između standardizovanih platformi, pružajući mogućnost za jednoobrazni razvoj gotovo univerzalne kompatibilnosti. Ovo će drastično poboljšati kompatibilnost mnogih aplikacija u okviru interneta svega.

HSA osobine primetne su u najnovijem APU mikroprocesorskom dizajnu. Koristeći HSA da ujedini različite vrste procesorskih jezgara, uključujući CPU i GPU na istom silicijumskom čipu, AMD je – prvi put u industriji – omogućio sinhronizovano funkcionisanje oba tipa procesora koristeći heterogeno raspoređivanje (hQ), kao i holističko deljenje memorije nasumičnog pristupa i podataka kroz upotrebu uniformnog heterogenog memorijskog pristupa (hUMA). Implementacijom HSA principa, ovi APU-ovi predstavljaju najnapredniju računarsku platformu današnjice, krčeći novi put tehnološkoj industriji.

Heterogene platforme se u ovom trenutku pojavljuju u svakom domenu računarstva, od računara i servera visokih performansi do štedljivih tableta, mobilnih telefona i ugradnih uređaja. Poboljšanjem procesorske efikasnosti i omogućavanjem novih procesorskih mogućnosti, ovi procesori hrabro koračaju ka sledećoj eri sistemske arhitekture i inovacije. Samim tim predstavljaju fundamentalni korak ka povezivanju pomenutih 30 milijardi uređaja do 2020. godine.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here