Početna Privatni korisnici „Ćirbasters“ – razbijanje mitova o ćirilici na Internetu

„Ćirbasters“ – razbijanje mitova o ćirilici na Internetu

Mitovi o korišćenju ćirilice na Internetu, poput onog da Gugl (Google) “ne voli” naše zvanično pismo, da nema dovoljno ćiriličnih fontova, da je zbog korišćenja ćirilice komplikovano širiti poslovanje na internetu i slične pretpostavke, pobijene su sinoć na tribini adekvatnog naziva “Ćiribasters”, održanoj u Startit centru u organizaciji Fondacije “Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS).

Gugl ne voli ćirilicu

Na tribini, koju je vodio multimedijalni stvaralac Uroš Bogdanović, prvi mit je demantovao Ivan Rečević, trener iz Gugl Akademije. Po njegovim rečima, pretraga na ćiriličnom pismu na našoj teritoriji ima prioritet u Guglu, ali sadržaj treba adekvatno opisati, da bi Gugl znao o kom jeziku i pismu je reč, čega u praksi nema dovoljno. Naime, veb stranice bi trebalo u svom kodu da imaju definisan jezik i pismo kojim su pisane, bilo da je u pitanju ćirilica ili srpska latinica (slova sa kvačicama), što većina naših sajtova nema.

“Gugl je jedna velika i kompleksna mašinerija. Svako ko toj mašineriji pomogne da razume i da locira sadržaj, biće nagrađen boljim pozicioniranjem u pretragama. To znači da se srpskim kompanijama i medijima isplati da definišu kojim jezikom se obraćaju internet zajednici”, rekao je tom prilikom Rečević.

Nema dovoljno ćiriličkih fontova

Ćirilica je pismo koje je rasprostranjeno među velikim delom svetske populacije i zato postoji mnoštvo ćiriličnih fontova, tvrdi Bojan Stefanović (Logoholik), grafički dizajner specijalizovan za logotipe. Međutim, postoje određeni grafički problemi kod korišćenja ćirilice, poput nepravilnih kruziva (italic slova), ali po Stefanovićevim rečima sve su brojniji napori da se ovaj problem reši, te se kvalitetni ćirilični fontovi mogu pronaći na više sajtova, od kojih on izdvaja Tipometar.

“Primećujem sve veći broj firmi koje žele da koriste ćirilicu i to je dobro iz više razloga. Osim što se tako čuva naše zvanično pismo, kompanije se na taj način mogu i izdvojiti na tržištu iz mora internacionalnih brendova koji su sinonim za globalizaciju”, dodaje Stefanović. Pored toga, firme koje imaju logotipe na ćirilici a pretenduju na izvoz, bez problema mogu imati dva logotipa – jedan na ćirilici i jedan na latinici.

CirBasters4_resize

Teško je pretvaranje teksta iz latinice u ćirilicu

Kada iz Srbije u Gugl ukucate pojam “domaće kiflice” bilo kojim od pomenuta dva pisma, prvi rezultat koji će vam izaći je sajt istoimene kompanije. Miloš Mijić, vlasnik brenda “Domaće kiflice”, odlučio se da njegov logo bude napisan ćirilicom kako bi se kompanija izdvojila iz mase i na taj način privukla pažnju potrošača. Očigledno mu je to, uz kvalitet proizvoda, pomoglo da od malog porodičnog biznisa, koji je započeo sa suprugom, stvori firmu koja danas zapošljava 30 ljudi.

Logotip i komunikacija koju imaju na društvenim mrežama su na ćirilici, ali sajt je na latiničnom pismu. Iz tog razloga su trenutno u procesu preslovljavanja sadržaja sajta na ćirilični.

Učesnici tribine saglasili su se sa Mijićem da ovo nije komplikovan proces, naglašavajući da je u današnje vreme uz pomoć plaginova za najpoznatije i najčešće korišćene CMS-ove, moguće automatski presloviti sadržaj sa ćiriličnog pisma u latinično i obratno. Skidanje i aktiviranje ovih plaginova traje samo nekoliko minuta.

Leave a Reply