Početna Broj 210 Robot sa Masačusetskog instituta za tehnologiju može da prepoznaje stvari vidom i...

Robot sa Masačusetskog instituta za tehnologiju može da prepoznaje stvari vidom i dodirom

Roboti sa čulom dodira bi mogli da budu naša budućnost.

Ljudima je lako da pogode kakav je neki objekat na dodir tako što ga pogledaju ili mogu da pogode kako neki objekat izgleda tako što ga opipaju, ali ovo predstavlja veliki izazov za mašine.

Novi robot kog su razvili naučnici iz Laboratorije za informatiku i veštačku inteligenciju (CSAIL) pri Masačuestskom institutu za tehnologiju (MIT) pokušava da savlada upravo ovaj izazov.

Ovaj tim naučnika je uzeo robotičku ruku kompanije KUKA i dodali su joj taktilni senzor po imenu GelSight, koji je napravio tim pod vođstvom profesora Teda Adelsona iz CSAIL laboratorije.

Informacije koje je prikupio senzor GelSight su potom pohranjene u kompjuter koji koristi veštačku inteligenciju kako bi on izučio odnos između vizuelnih i taktilnih informacija.

Kako bi naučili veštačku inteligenciju da prepoznaje objekte dodirom, naučnici iz ovog tima su napravili 12.000 video snimaka na kojima dodiruju 200 predmeta poput tkanine, alatki i drugih objekata iz domaćinstva. Video snimci su pretvoreni u seriju slika, a veštačka inteligencija je koristila ovaj skup podataka kako bi povezala taktilne i vizuelne podatke.

„Naš robot može da zamisli kakav je osećaj dodirnuti ravnu površinu ili oštru ivicu samim posmatranjem situacije“, kaže Junžu Li (Yunzhu Li), doktorant koji radi na Laboratoriji za informatiku i veštačku inteligenciju i koji je glavni autor na novom naučnom radu koji se bavi ovim sistemom. „Naš robot može da dodiruje stvari na slepo i predvidi interakciju sa svojim okruženjem samo uz pomoć osećaja dodira. Kada bismo spojili ova dva čula, mogli bismo da unapredimo robote i smanjimo količinu podataka koja je potrebna za izvršavanje zadataka koji zahtevaju hvatanje i rukovanje objektima.“

Ovaj robot za sada može samo da prepozna predmete u kontrolisanom okruženju.
Sledeći korak je da se napravi veći skup podataka kako bi robot mogao da funkcioniše u različitim okruženjima.

„Metode poput ove imaju potencijal da budu veoma korisne za robotiku. Tu morate da odgovorite na pitanja kao što su „da li je ovaj predmet tvrd ili mekan?“ ili „ako podignem ovu šolju držeći je za dršku, koliko pouzdan će biti moj stisak?“, kaže Endru Ovens (Andrew Owens) naučnik na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. „Ovo je veoma velik izazov, jer su signali potpuno različiti, a ovaj robot je pokazao odlične sposobnosti.“

Leave a Reply