Švedsko tržište maloprodajnih plaćanja se ubrzano udaljava od upotrebe keša.
Preostala vrednost keša u cirkulaciji je pala na 1% švedskog BDP-a. Ovakav razvoj događaja pokreće neka ključna pitanja u vezi sa ulogom države na tržištu plaćanja.
Stotinama godina, javnost je imala opciju da koristi jedino novčanice i kovanice koje izdaju centralne banke.
Kad bi keš prestao da funkcioniše, onda bi svi pojedinci morali da se oslanjaju na privatni sektor za pristup novcu i metodama plaćanja. To bi bila istorijska promena bez premca.
Centralna banka Švedske, Riksbank, stoga istražuje potencijalne posledice ovakve promene, uključujući i kako da kreira digitalnu valutu centralne banke, po imenu e-kruna.
Ali šta je tačno e-kruna?
Švedsko zakonodavstvo omogućava prodavcima na malo, restoranima i drugim kompanijama da odbiju da prime keš, na primer tako što će postaviti znak na ulazu ili pored kase.
Kada uračunate banke koje više ne barataju kešom, odbijanje keša je sve rasprostranjeniji fenomen.
Nadalje, prosečni Šveđanin sa zadovoljstvom prihvata nove tehnologije, pa su kartice veoma rasprostranjene a aplikaciju Swish, koja služi sa instant plaćanje, je preuzelo više od pola populacije.
Povezivanjem bankovnog računa iz bilo koje banke sa brojem mobilnog telefona, aplikacija 
Razvoj pokreće neka ključna pitanja u vezi sa ulogom države na tržištu plaćanja.
Stotinama godina javnost je imala opciju da koristi jedino novčanice i kovanice koje izdaju centralne banke. Kad bi keš prestao da funkcioniše, onda bi svi pojedinci morali da se oslanjaju na privatni sektor za pristup novcu i metodama plaćanja.
To bi bila istorijska promena bez premca U Norveškoj je primetan sličan trend, a centralne banke ove dve države sarađuju u ovoj oblasti. U Evrozoni keš se i dalje koristi u velikom obimu. Vrednost preostale količine keša iznosi 10% od BDP-a Evrozone, dok je u Švedskoj vrednost keša svega 1% BDP-a te države.
U narednim godinama biće neophodno doneti neke teške odluke.
Jedna opcija je da se ne radi ništa, što znači da prihvatimo da šira javnost više neće imati pristup novcu centralne banke.
Takav svet budućnosti bi podrazumevao drugačiji izgled privatnog sektora.
Tržište plaćanja bi moralo da bude regulisano i kontrolisano na nove načine kako bi se ispunio cilj da se stvori bezbedno, efikasno i inkluzivno tržište plaćanja.
Alternativa tome je da centralna banka izdaje novac u digitalnom formatu, kao dodatak kešu i novcu koji se drži na bankovnim računima.
Ovaj koncept se zove „e-kruna“, po švedskoj valuti kruni.
Digitalna valuta izdata od centralne banke je nova i relativno neistražena mogućnost, ali ona privlači sve veće interesovanje niza drugih centralnih banaka.
Osnovni koncept za e-krunu je sledeći: bila bi to digitalna valuta, i imala bi konverziju 1 naprema 1 sa običnim krunama na računima u Riksbanci ili na karticama ili mobilnim aplikacijama.
Iz ugla pojedinca, e-kruna bi mogla da se drži ili u ili u vrednosnoj formi poput kartice ili aplikacije, ili u nekoj strukturi baziranoj na računu u banci.
Za industriju plaćanja, Riksbanka bi obezbedila infrastrukturu za transakcije izvršene u e-krunama na koju bi pružaoci platnih usluga mogli da se povežu i u kojoj bi mogli da kreiraju platne usluge za krajnje korisnike.
U zavisnosti od obima i izbora dizajna, sve ovo bi moglo imati tri različite posledice.
Uticaj na finanijsko tržište zavisi od toga kolika je potražnja za e-krunom u različitim okolnostima.
Da li će na njoj moći da se zarađuje kamata ili ne je još jedno ključno pitanje. Ako e-kruna nudi 0% kamate, što je čini ekvivalentnom kešu po tom pitanju, mogla bi da ima negativne efekte za sprovođenje ekspanzivne monetarne politike ako su kamatne stope u ekonomiji loše.
Sa druge strane, e-kruna sa kamatom bi mogla da postane novi alat za centralnu banku.
Kako tehnologija bude napredovala, preferencije ljudi će se takođe menjati – u ovom slučaju, ljudi će se udaljiti od keša.
Stoga treba gledati napred kako bi se videlo kako možemo nastaviti da obezbedimo širem društvu efikasan i bezbedan platni sistem u budućnosti.