Rešenje kombinuje termalni i električni pogon, čime se otvara prostor za unapređenje performansi bez potrebe za projektovanjem potpuno novih platformi.
Električni motori, zahvaljujući visokom obrtnom momentu, izuzetnoj efikasnosti i odsustvu direktnih emisija, predstavljaju privlačnu opciju za avionski pogon. Međutim, njihova primena je za sada ograničena na nišne segmente, poput manjih putničkih ili teretnih letelica sa skromnim kapacitetom. Ključni ograničavajući faktor jeste energetska gustina: goriva koja koriste motori sa unutrašnjim sagorevanjem imaju najmanje dvadeset puta veću energetsku gustinu po jedinici mase u odnosu na savremene baterije. Posledično, kod potpuno električnih aviona značajan deo mase i korisnog opterećenja otpada na baterijske sisteme, što ograničava domet većine takvih konstrukcija na manje od 150 nautičkih milja, odnosno približno 278 kilometara.
Dodatni problem predstavlja činjenica da baterije tokom leta ne menjaju masu. Za razliku od konvencionalnih aviona koji sagorevanjem goriva postaju lakši, čime se poboljšavaju dolet i efikasnost, električne letelice zadržavaju konstantnu masu od poletanja do sletanja. Značajan deo preostale energije troši se upravo na transport sopstvenog energetskog sistema. Izazovi u oblasti termičkog upravljanja, kao i opterećenje infrastrukture za punjenje na zemlji, dodatno komplikuju širu primenu električnog pogona.
Uprkos navedenim ograničenjima, prednosti elektrifikacije ostaju značajne, što pokreće pitanje optimalnog načina njihove integracije bez kompromisa po pitanju performansi. U tom kontekstu, kompanija Pratt & Whitney Canada, koja posluje u okviru RTX, sarađuje sa Collins Aerospace i vladom Kanade na razvoju hibridnog motora za avione sa turbinskim motorom i elisom srednje veličine. Program RTX Hybrid-Electric Flight Demonstrator dostigao je značajnu prekretnicu, kada su integrisani pogonski sistem i baterije uspešno radili na punoj snazi u ispitnoj stanici u Longueuilu.
Za razliku od hibridnih sistema poznatih iz automobilske industrije, poput modela Toyota Prius, gde motor sa unutrašnjim sagorevanjem generiše energiju za punjenje baterija koje potom napajaju elektromotor, RTX demonstrator koristi drugačiji pristup. U okviru razvijenog sistema kombinovan je derivat motora PW127XT za avione sa propelerima snage 1 MW sa električnim motorom kompanije Collins Aerospace iste snage. Zahvaljujući specijalizovanom prenosniku, oba izvora energije mogu istovremeno pokretati osovinu propelera, deleći opterećenje umesto da rade sekvencijalno.
Osnovni koncept podrazumeva pojednostavljenje radne krive termalnog motora uz podršku električnog pogona. Tokom poletanja i penjanja, kada su zahtevi za snagom najveći, elektromotor preuzima deo opterećenja, omogućavajući termalnom motoru rad u približno konstantnom režimu. Pilotu je na raspolaganju ukupna snaga do 2 MW, dostupna neposrednim upravljanjem gasom. Dodatno, tokom spuštanja električni motor može funkcionisati kao generator, delimično dopunjujući baterijski sistem kapaciteta 200 kWh, čime se poboljšava ukupni energetski bilans.
Cilj razvoja jeste smanjenje mase pogonskog sistema uz istovremeno smanjenje potrošnje goriva za oko 30% i troškova održavanja za približno 20%. Sistem je projektovan tako da može koristiti 100% održivo avionsko gorivo (SAF), čime se dodatno smanjuje ekološki otisak.
Jedna od ključnih prednosti predstavlja mogućnost ugradnje u postojeće avione, bez potrebe za razvojem potpuno novih platformi. Takav pristup može biti posebno atraktivan za operatere koji teže smanjenju emisija i operativnih troškova, uz očuvanje ili unapređenje ekonomske efikasnosti flote.
Zemaljska ispitivanja planirana su tokom cele 2026. godine, dok su letna ispitivanja predviđena u postrojenjima kompanije AeroTEC u Moses Lakeu, savezna država Vašington, na modifikovanom eksperimentalnom avionu De Havilland Canada Dash 8-100.
„Avio-industrija nema interes da operiše letelice sa velikim udelom mase posvećenim baterijama bez putnika. Fokus razvoja usmeren je na smanjenje energetske potrošnje po putničkom kilometru. Ključni cilj predstavlja postizanje maksimalne efikasnosti sistema uz minimalnu potrošnju goriva i električne energije, odnosno minimizaciju ukupne energije potrebne za transport putnika između dve tačke“, izjavio je Rémi Robache, menadžer programa za elektroniku u kompaniji Pratt & Whitney.
