Životni vek nam se produžio, ali da li starimo bolje? Kada počinjemo da starimo? Kada treba da počnemo da se pripremamo za penziju? Kada treba da počnemo da idemo na preventivne preglede za stanja koja potencijalno mogu da budu životno ugrožavajuća?
Sa promenom načina razmišljanja i napretkom nauke, budućnost zdrave dugovečnosti zasnivaće se na produživanju zdravlja i sveukupnog dobrostanja tokom čitavog životnog veka.
Širom sveta razvijaju se nova rešenja koja će diktirati kvalitet dugovečnosti sada ali i u budućnosti.
Zdravo starenje više nije ograničeno na fizičku i medicinsku podršku za stariju populaciju.
Taj koncept podržava emotivno, društveno, obrazovno i finansijsko dobrostanje pojedinca.
Finansijska sloboda i stabilnost
Tehnologija može da omogući veću finansijsku slobodu i sigurnost koja ide ruku pod ruku sa dugovečnošću. Neke od inovacija podrivaju konvencionalnu udju rigidnog penzionog plana. Jeftini i personalizovani penzioni planovi omogućavaju pristup planiranju penzije ljudima iz različitih ekonomskih staleža.
Druge interesantne inovacije povezuju biznise sa penzionisanim pojedincima koji mogu da daju svoj doprinos. Kompanije mogu da iskoriste akumulirano iskustvo i veštine starijih osoba, dok te osobe imaju pristup profesionalnim šansama i veću finansijsku fleksibilnost.
Veštačka inteligencija i digitalni markeri koji podržavaju rano opažanje bolesti
Prevencija bolesti u budućnosti je još jedan važan aspekt zdravog starenja.
Tu spada i promocija zdravog života, kao i rano opažanje znakova starenja i faktora rizika za različite bolesti.
Iako je tržište lečenja i dalje veće, prevencija može drastično da smanji troškove zdravstvene zaštite. Digitalne metode za nadzor i opažanje bolesti u ranim fazama doživele su prethodnih godina rapidan razvoj.
Tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji koje koriste biomarkere poput elektrofizioloških podataka mozga ili glasa, disanja ili kašljanja kao diagnostičke markere omogućavaju rano opažanje. Takvom intervencijom, razvoj bolesti može biti sprečen u ranoj fazi ili bolje tretiran.
Praćenje zdravstvenih parametara i povezivanje sa zdravstvenim stručnjacima
Digitalno praćenje svakodnevnih vitalnih znakova omogućava priliku da se upravlja širokim spektrom bolesti kod starijih odraslih osoba. Napredak u tehnologiji trenutno dozvoljava praćenje brojnih vitalnih znakova kod kuće bez potrebe za angažovanjem dodatnog osoblja i bez korišćenja većeg broja uređaja. Neki uređaji takođe mogu da opažaju suptilne promene vašeg zdravlja i, u hitnim slučajevima, direktno povežu pojedinca sa zdravstvenim stručnjakom.
Pristupačna zdravstvena zaštita
Pružanje zdravstvene zaštite je doživelo revoluciju tokom prethodnih godina. Velika komponenta toga je pristup zdravstvenoj zaštiti za sve i zdravstvena zaštita koja se više fokusira na porodicu, čime se rešava međugeneracijski dijalog i potrebe koje se tiču zdravstvene zaštite.
Neke opcije omogućavaju pristup „starenja kod kuće“ koji uključuje negovatelje, porodicu pa čak i osiguravače. Stvaranje personalizovanih, integralnih planova koji su vođeni podacima i koji mogu proaktivno da predvide potrebu za medicinskom ili fizičkom intervencijom ima potencijal da smanji dugoročne medicinske troškove.
Bavljenje problemom slabljenja čula
Gubitak sluha je glavni faktor rizika od demencije koji se potencijalno može modifikovati i potrebno je baviti se njime u ranoj fazi kako bi se smanjio rizik od padanja, kognitivnih oštećenja, društvene izolacije drugih negativnih zdravstvenih problema.
Nova generacija slušnih pomagala je u nastajanju, uključujući slušna pomagala kojima upravlja mozak. Radi se čak i na medicinskim inovacijama koje mogu da zaštite ćelije dlaka u unutrašnjem uhu od propadanja usled starosti ili drugih razloga.