Industrija automobila ulazi u fazu preispitivanja, gde fokus sve više prelazi sa maksimalne snage na efikasnost, masu i realnu upotrebljivost.
Kada je francuski proizvođač Darracq konstruisao prvi automobil sa 100 konjskih snaga, to je predstavljalo tehnološki iskorak bez presedana. Vozač Pol Baras tada je dostigao brzinu od 104,5 milje na sat, postavljajući novi svetski rekord. Više od jednog veka kasnije, tržište je došlo do tačke u kojoj gotovo nijedan novi automobil nema manje od 100 KS. Napredak u razvoju motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali i ubrzana evolucija električnih pogona, doveli su do toga da čak i najpristupačniji modeli nude snagu koja je nekada bila rezervisana za performansne automobile.
Međutim, upravo u toj dostupnosti leži i ključni problem. Snaga nikada nije bila lakše dostižna. U ponudi kompanije Dodge danas se nalazi SUV sa oko 700 KS, dok Tesla nudi limuzine koje po snazi nadmašuju mnoge superautomobile. Sličan pristup prisutan je i kod proizvođača poput Lucid Motors i Porsche.
Analize pokazuju da su novi automobili u SAD danas u proseku oko 15 procenata snažniji nego pre jedne decenije, uz povećanje od približno 35 KS. U poređenju sa 2006. godinom, rast dostiže i 26 procenata, odnosno oko 55 KS u proseku. Takav trend nameće pitanje daljeg pravca razvoja. Jedan pristup podrazumeva nastavak trke u povećanju snage, ali sve više proizvođača i inženjera razmatra alternativu.
Istorijski gledano, put od 100 do 1.000 KS trajao je gotovo čitav vek. Nakon tog praga, razvoj se ubrzao. Model Bugatti Veyron označio je početak nove ere, a u svega dve decenije snaga hiperautomobila udvostručena je, pa i utrostručena. Danas postoje serijski modeli sa oko 3.000 KS, posebno u segmentu električnih vozila, gde prednjače kineski proizvođači.
Brend Lotus, u vlasništvu grupacije Geely, prvi je dostigao granicu od 2.000 KS sa modelom Lotus Evija. Sa druge strane, kineski gigant BYD ponudio je model Yangwang U9 sa čak 3.000 KS. U takvom okruženju, povećanje snage postalo je gotovo podrazumevano rešenje, naročito za nove proizvođače koji žele da privuku pažnju.
Ipak, realna upotreba takvih performansi ostaje ograničena. U svakodnevnim uslovima vožnje, uz ograničenja brzine i gust saobraćaj, vozači retko mogu da iskoriste i deo dostupne snage. Istovremeno, povećanje snage povlači niz tehničkih izazova: snažnije kočnice, naprednije sisteme kontrole trakcije i kvalitetnije pneumatike. Sve to doprinosi rastu mase vozila.
Na primer, model Yangwang U9 teži oko 2.476 kilograma, dok Rimac Nevera, sa 1.914 KS, prelazi 2.300 kilograma. Takve vrednosti jasno ukazuju na kompromis između snage i mase. Upravo tu se pojavljuje alternativni pristup.
Kompanija Caterham predstavila je koncept Project V, električni sportski automobil mase oko 1.190 kilograma i snage 268 KS. Sličnu filozofiju razvija i startap Longbow, koji (kao i Caterham) teži razvoju izuzetno lakih električnih sportskih modela sa masom ispod jedne tone.
Osnivači kompanije Longbow, uključujući bivše rukovodioce iz Lucid Motors, Tesla i BYD, zagovaraju pristup zasnovan na smanjenju mase i pojednostavljenju konstrukcije. Umesto povećanja snage, fokus je na optimizaciji svakog segmenta vozila. Manja snaga znači manje zahteve za hlađenjem, lakše baterije i jednostavniju strukturu.
Ovakav pristup oslanja se na principe koje je promovisao Colin Chapman, poznat po filozofiji da smanjenje mase poboljšava sve aspekte performansi. Manja masa doprinosi boljem ubrzanju, kraćem zaustavnom putu i većoj agilnosti. U takvim uslovima, fizika radi u korist vozila, umesto da zahteva dodatne tehnološke kompenzacije.
Longbow ide korak dalje, uvodeći koncept Featherlight EV segmenta, sa ciljem razvoja električnih vozila mase ispod 1.000 kilograma. Ideja podrazumeva manja, lakša i efikasnija vozila, kao alternativu današnjim teškim i kompleksnim modelima visokih performansi.
Pitanje koje se nameće jeste da li tržište zaista zahteva sve veće brojke ili postoji prostor za drugačiji pristup. Izjave lidera industrije ukazuju na promenu raspoloženja. Osnivač kompanije Rimac Automobili, Mate Rimac, istakao je da interesovanje za električne hiperautomobile opada, dok je Christian von Koenigsegg naglasio da je potražnja za takvim vozilima izuzetno niska. Istovremeno, Chevrolet ne planira električnu verziju modela Corvette u skorije vreme upravo zbog neizvesne potražnje.
Industrija očigledno nije dostigla granicu mogućnosti povećanja snage, ali sve više deluje da je dostigla granicu njenog smisla. Kompleksnost, masa i ograničena praktičnost vozila sa ekstremnim performansama otvaraju prostor za drugačiju filozofiju razvoja.
U tom kontekstu, kompanije poput Caterham i Longbow nude potencijalni pravac evolucije. Fokus na manjoj masi, jednostavnijoj konstrukciji i uravnoteženim performansama mogao bi definisati narednu generaciju sportskih električnih vozila. U eri u kojoj je povećanje snage postalo relativno jednostavno, pravo inženjersko dostignuće postaje sposobnost da se kaže kada je dovoljno.