Budimo iskreni, kada pričamo o ohrabrivanju ljudi da počnu da se bave biciklizmom, jedna od prvih primedbi koe ljudi imaju vezana je za sedlo.
Možemo mi da pričamo o bezbednosti i vremenskim uslovima kao univerzalnim razlozima zašto ljudi ne voze bicikle, ali većina ljudi gleda na sedište bicikla kao na spravu za mučenje.
U zadnjih godinu dana imali smo pravu proliferaciju nove vrste sedišta, poznatog kao „kratko“ sedište ili sedište sa „prćastim nosem“. Kao i mnoge druge inovacije, i ova je preuzeta iz sveta profesionalnih trka gde biciklisti, sa dobrim razlogom, provode bezbroj sati sedeći na biciklu razmišljajući kako da postignu nove i bolje performanse na svom biciklu.
Ova ideja deluje jednostavno – zašto se mučiti i koristiti dugačko sedlo ako nikada nećete sedeti na nosu?
A kada to i uradite, to vam predstavlja samo još jednu neudobnost.
Eliminišući taj uski deo nosa sedišta, kraći dizajn koji ostaje omogućava biciklistima širu i udobniju poziciju tokom većeg dela vremena koje provedu na biciklu.
Izgleda da je manja površina sedla takođe omogućila nekim biciklistima da promene svoju poziciju u vožnji i ostvare efikasnije vrtenje pedala i poziciju dok su pognuti.
