Civic desete generacije je doneo dva nova motora.
Prvi od 1l, sa tri cilindra i 128 KS, o kome možete pročitati više iza ovog linka, i drugi od 1,5l sa 182 KS.
Turbo dodatak je prisutan, kako bi zabava u vožnji bila u celom opsegu obrtaja, i u svakoj brzini.
„Konkurencija“ na putu prosto ne može da se izbori s umećem japanca, koji kao da svaki put kaže Banzai kada dodate gas.
Ubrzanja i međuubrzanja su fantastična. Honda nije želela da se takmiči u uštedi potrošnje goriva, što govori i činjenica da smo prosečno trošili 9,5 litre po gradu.
Motor je snažan za ovu konfiguraciju, lako je nosi i lepo mu stoji.
Rado ide u visoke obrtaje, do kojih mu treba dva treptaja oka. U tim situacijama zariče snažno i prodorno, da ga čuju i obližnji pešaci.
Ako vama nije preko potrebna „buka“ motora, pronađite odgovarajući vajb na radiju, ili nekom drugom izvoru povezanom kablom ili bežično, pa nastavite ka destinaciji.
Ona u Hondi Civic i ne mora biti strogo definisana – vožnja je dovoljno zabavna da može biti dovoljan razlog za odlazak na put.
Retki su automobili koji daju takvu radost tokom korišćenja. Malo će vam zasmetati zvuk sirene, ako se slučajno desi da vam zatreba.
Zvuči mlako i nedovoljno ozbiljno.
