TEST: Dacia Bigster – Povratak jednostavnosti u velikom formatu

Dacia Bigster je novi adut rumunske marke u vlasništvu Renault Grupe, koji je 2025. godine stigao kao odgovor na sve izraženiju potrebu za pristupačnim, ali prostranim porodičnim SUV modelima. Reč je o vozilu koje zauzima poziciju iznad Duster-a i ulazi u takozvani C-SUV segment, gde mu društvo prave modeli poput Nissan Qashqaija, Hyundai Tucsona, Kije Sportage ili Volkswagena Tiguan. 

Međutim, Bigster se od njih razlikuje po svojoj filozofiji: nudi maksimalnu praktičnost i pouzdanost uz minimalnu cenu, bez luksuza koji većina kupaca realno ne traži. Namenjen je vozačima i porodicama kojima je važniji prostor, jednostavnost upotrebe i razumna potrošnja nego šarm hromiranih detalja i sofisticirane elektronike. Na tržištu se očekuje da Bigster bude jedan od ključnih modela koji će dodatno učvrstiti imidž Dacije kao brenda sa najboljim odnosom cene i onoga što nudi.

Na prvi pogled, Bigster ostavlja utisak robusnog i ozbiljnog SUV-a. Linije su jednostavne, oštrije nego kod Duster-a, sa naglašenim blatobranima, povišenim klirensom od 22cm i zaštitnim panelima od mat plastike koji daju dozu off-road karaktera. Dacia svesno izbegava preterano ukrašavanje i nepotrebne detalje; spoljašnjost je čista, funkcionalna i lako prepoznatljiva po „Y” LED potpisu napred i nazad. U višim verzijama točkovi mogu biti i do 19 inča, što dodatno naglašava vizuelnu stabilnost vozila. Ovakav dizajn jasno poručuje da je Bigster namenjen vozačima koji više cene čvrstinu i praktičnost nego estetsku ekstravaganciju.

Ipak, ta jednostavnost ima i drugu stranu medalje. Zatvaranje vrata i poklopca prtljažnika otkriva tanji lim, a kod nekih testnih vozila primećeno je blago zveckanje karoserije na lošijim putevima. Nije to ništa alarmantno, ali podseća da Dacia i dalje drži troškove proizvodnje pod kontrolom. Farbanje je solidno, no površine nisu višeslojne kao kod skupljih konkurenata, pa se preporučuje dodatna zaštita laka kod onih koji planiraju duže zadržavanje vozila.

Unutrašnjost sledi istu filozofiju. Kabina je jednostavna, ali promišljeno uređena, sa naglaskom na prostor i funkcionalnost. Kvalitet materijala nije luksuzan – tvrda plastika dominira na većini površina, mada je preciznost sklapanja dobra i ništa ne deluje neuredno. Centralnom konzolom dominira ekran osetljiv na dodir dijagonale nešto preko deset inča, dok ispred vozača stoji digitalni instrument od sedam ili deset inča, u zavisnosti od verzije. Multimedijalni sistem podržava povezivanje putem Apple CarPlay i Android Auto interfejsa, ali, u duhu racionalnosti, Dacia nije ugradila klasične fabričke navigacione mape. Drugim rečima, navigacija funkcioniše samo kada se telefon poveže kablom – što nekima neće smetati, dok drugima može biti korak unazad u odnosu na samostalne infotainment sisteme konkurencije. 

Kad smo kod kabla, svi priključci su type-C (pohvalno!) i ima ih po dva napred i pozadi. Tako se mogu istovremeno puniti do četiri uređaja, plus (opciono) postoji i bežično punjenje na centralnoj konzoli. 

Komande su jasne i mehanički čvrste, što olakšava svakodnevno korišćenje, ali raspored dugmića i menija ne deluje previše modernistički. Neki korisnici bi voleli više „finese“ u osvetljenju kabine ili grafici displeja, ali Dacia tu svesno ne ide dalje od neophodnog. Sve je podređeno jednostavnosti i trajnosti.

Ispod haube se nalazi hibridni pogon od 155 konjskih snaga, poznat iz Renault modela Captur i Austral. U pitanju je tzv. full hybrid sistem koji kombinuje benzinski motor i elektromotor, pri čemu vozilo u gradskoj vožnji može često da se kreće isključivo na struju. Snaga se u testnom primerku prenosila isključivo na prednje točkove. Ko insistira na all-road varijanti, postoji i jedan takav model. Za većinu korisnika to nije presudno, ali za ljubitelje vožnje po snegu, planinskim putevima ili neuređenim terenima, to je presudan faktor. 

Performanse su solidne: ubrzanje do 100 km/h traje manje od deset sekundi, dok maksimalna brzina dostiže oko 180 km/h. Hibridni sistem omogućava glatku i tihu vožnju, ali prilikom jačeg ubrzavanja motor zna da postane bučan, a menjač ponekad deluje zbunjeno prilikom naglih prelaza između benzinskog i električnog režima. Buka od vazduha se čuje već na preko 100km/h (Bigster ima veliku površinu koja se suprotstavlja razumima aerodinamike), a na preko 150 km/h smo imali osećaj da nam vetar struji oko glave. 

Potrošnja, s druge strane, ostaje veliki adut – u gradskoj vožnji realno se kreće oko pet litara, dok na autoputu raste na oko šest i po. U proseku ipak ne prelazi 5. Pri našem druženju s Bigsterom smo imali preko 700km mešovite vožnje i potrošnja nije prelazila 4,9l. Uz veliki rezervoar i bateriju, autonomija može lako stići do 1000km.  

Prtljažnik u hibridnoj verziji ima zapreminu od oko 550 litara, a preklapanjem zadnjih sedišta raste na gotovo 1900 litara, što ga svrstava među najprostranije u klasi. Zadnja sedišta nude izdašan prostor za noge i glavu, pa i odrasli putnici mogu udobno da sede i na dužim relacijama. Sedišta su čvršća i više orijentisana na podršku nego na mekoću, što doprinosi stabilnosti tokom dužih putovanja, ali oni koji očekuju „francusku“ udobnost iz starih Renault modela mogli bi smatrati Bigster pomalo tvrdim. Veća krutost sedišta i nešto čvršće ogibljenje znače i to da se oštrije neravnine prenose u kabinu, naročito pri manjim brzinama.

Vožnja otkriva da je Bigster konstruisan prvenstveno za stabilnost, a ne za sportsku dinamiku. Ogibljenje je meko, uspešno upija neravnine, a visoka pozicija sedenja daje osećaj sigurnosti. Na otvorenom putu automobil deluje sigurno i stabilno. Upravljanje je dovoljno precizno, ali bez izražene povratne informacije; tipično za SUV vozila ovog tipa. Sistem asistencija, iako ne preopterećen naprednim funkcijama, pokriva osnovne sigurnosne potrebe: automatsko kočenje, nadzor mrtvog ugla, održavanje trake i prepoznavanje saobraćajnih znakova.

Sve u svemu, Dacia Bigster deluje kao automobil koji tačno zna šta želi da bude, ali i šta ne želi. To nije luksuzni SUV koji će privlačiti poglede, već racionalan izbor za one koji žele veliki, udoban, štedljiv i dobro opremljen automobil po ceni koja je i dalje znatno niža od konkurencije. Njegove mane – tvrđa plastika, povremeno zveckanje karoserije i skromniji infotainment – više su posledica filozofije nego propust. Dacia jednostavno ne želi da pravi iluziju luksuza. Bigster pokazuje da automobil ne mora biti skup da bi bio ozbiljan, i da i u 2025. postoji publika koja traži upravo to: jednostavnost, pouzdanost i prostor, bez nepotrebnih komplikacija. 

S druge strane, dopali su nam se neobavezni izleti u komociju, kao na primer otključavanje i zaključavanje vrata bez ključa ili dodira brave, navigacija na vozačevom ekranu (samo kada povežete telefon i zadate destinaciju), prisustvo elektro-pomičnog staklenog krova, podešavanje položaja vozačkog sedišta preko tastera, kao i automatsko ’dizanje’ kočnice pri isključivanju motora. Oprostili smo mu sitnice poput bola u leđima posle sat vremena vožnje ili slabijeg pregleda na retrovizorima i zrnaste kamere. 

1 od 21

Na kraju, Bigster možda nema šarm premium SUV-ova, ali nudi realnu meru onoga što većini zaista treba. Ako možete da oprostite tvrdu plastiku i poneki kompromis, dobićete automobil koji zna svoju cenu – i vredi svaku paru. 

Dacia BIGSTER Journey HEV 155 specifikacije: