Studija otkriva da ljudske ćelije kože ostaju genetski nepromenjene čak i pod ekstremnim izlaganjem 5G zračenju.
U zatvorenoj laboratoriji na Univerzitetu Constructor u Nemačkoj, naučnici su izložili ljudske ćelije kože elektromagnetnim talasima daleko izvan onoga što bi tipična mobilna antena mogla emitovati. Zatim su čekali. Sati su prolazili. Dani su prolazili. Kada su konačno ispitali ćelije putem sveobuhvatne analize genoma, nisu pronašli ništa neobično.
„Vidimo sa velikom jasnoćom da čak i u najgorim uslovima, nema značajnih promena u ekspresiji gena ili obrascima metilacije nakon izlaganja“, napisao je istraživački tim u studiji objavljenoj u PNAS Nexus.
Njihov rad je najrigorozniji test do sada jednog od najupornijih mitova modernog života: da 5G bežični signali, srž naših sve bržih telefona, mogu oštetiti naše ćelije ili čak izmeniti naš DNK.
Pravi odgovor, čini se, jeste jasan i odlučan ne.
Visokotehnološka teorija zavere stavljena ad acta
Tokom pandemije COVID-19, počele su da kruže glasine koje tvrde da postoji povezanost između 5G tornjeva i virusnih infekcija. Ove glasine su brzo kružile internetom. Neki ljudi su čak palili tornjeve mobilne telefonije. Dovoljno je reći da je sve to bio mit. U korenu te panike leži duboka zabrinutost da bi nevidljiva sila bežičnog zračenja mogla nekako uticati na naša tela.
Dok naučnici već dugo tvrde da radio talasi niske energije koje koriste telefoni ne mogu izazvati jonizujuće oštećenje, ono koje dovodi do mutacija ili raka, studije na talasima viših frekvencija, kao što su oni korišćeni u novim 5G pojasevima, još uvek su bile retke.
Pod vođstvom molekularnog biologa Vivian Meyer i kolega, tim je izložio dve vrste ljudskih ćelija kože, keratinocite i fibroblaste, elektromagnetnim poljima na 27 i 40,5 GHz. Ove frekvencije su značajno više nego one koje trenutno koriste većina 5G mreža i prodiru samo 1 mm u kožu.
Da bi testirali sistem, istraživači su pojačali napajanje na 10 puta iznad granica sigurnosti preporučenih za širu javnost. Pratili su ćelije u dva vremenska okvira izlaganja: kratki dvostani satni interval i produženi 48-satni interval. Nisu pronašli ništa zabrinjavajuće.
Duboki uvid u genom
Istraživači su primenili najmodernije metode: sekvenciranje RNA celog genoma za merenje promena u aktivnosti gena i DNK metilacione nizove za proveru epigenetskih promena, tj. hemijskih promena koje mogu uticati na to koji geni se uključuju ili isključuju.
Uprkos njihovim iscrpnim testovima, nijedna metoda nije otkrila dosledne obrasce koji bi mogli biti povezani sa izlaganjem 5G zračenju.
Nema indikacija da su ekspresija gena ili metilacija DNK bili izmenjeni. Čak i nekoliko gena koji su pokazali manje promene u aktivnosti „najverovatnije ne bi mogli biti potvrđeni“ dodatnom validacijom. Da bi isključili slučajnost, istraživači su upotrebili pametan statistički trik: premeštali su oznake izloženosti stotine puta i proveravali da li se navodni ‘signal’ poremećaja gena ističe u poređenju sa nasumičnim dodelama. Nije se isticao. Samo su pozitivne kontrole (ćelije izložene ultraljubičastoj svetlosti) pokazale očekivane promene, poput izbijanja gena povezanih sa upalom ili znakova toplotnog stresa. Nasuprot tome, ćelije u stvarnim testnim grupama za 5G ostale su zagonetno mirne.
Zašto je toplota važna?
Naučnici su morali da nadoknade promene temperature tokom izloženosti. To je važno jer intenzivna elektromagnetna polja mogu da zagreju tkiva, a neke prethodne studije koje su izveštavale o efektima radio talasa nisu pravilno uzimale to u obzir.
Nekoliko ranijih studija koje su podstakle javne strahove imale su velike nedostatke: bez kontrole temperature, loše zaslepljivanje ili nejasne statistike. Prethodne studije su se suočavale sa kritikama zbog metodoloških nedostataka, uključujući nedostatak zaslepljivanja, kontrolu temperature i transparentne statističke metode.
U ovoj studiji, eksperimentalni dizajn je bio dvostruko zaslepljen. Temperatura je praćena pomoću fiber-optičkih sondi. Komore za izlaganje su projektovane kako bi se osiguralo da čak ni suptilne promene u toploti ne zamućuju rezultate.
Eliminisanjem termalnih efekata, istraživači kažu da njihovi podaci bacaju suštinsku sumnju na postojanje mogućih ne termalnih bioloških efekata 5G.
Da li treba da prestanemo da brinemo? Ideja da bežični signali mogu biti štetni za nas nije nova. Zabrinutost javnosti potiče još iz ranih dana radija i radara. U poslednjim decenijama, slični strahovi su se povezivali sa električnim vodovima, tornjevima za mobilne telefone, a sada i sa 5G.
Godine 2011., Međunarodna agencija za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije (IARC) klasifikovala je radiofrekventna elektromagnetna polja kao „moguće kancerogena,“ kategorija koja takođe uključuje ukiseljeno povrće i talk. Ta klasifikacija je zasnovana na ograničenim dokazima, i to pretežno iz izloženosti nižim frekvencijama.
Od tada, velike studije, uključujući one od strane Nacionalnog toksikološkog programa SAD, tražile su znake štete od mobilnih telefona i pronašle, u najboljem slučaju, slabe veze. Nova studija donosi moćnu protivtežu, posebno s obzirom na njen fokus na frekvencijske opsege koji se koriste za mreže sledeće generacije.
Kako istraživači primećuju, „Kvantne energije 5G frekvencija su suviše niske da bi imale fotokemijske ili jonizujuće efekte.“ Drugim rečima, ne mogu razbiti veze u vašoj DNK. Jedva prolaze kroz vašu kožu.