Komplikovani tajming detetovog prvog smartfona

Osam, jedanaest ili trinaest godina? Zašto naučnici ne mogu da se pronađu „pravi uzrast“ kada deci treba dati smartfone?

Što ranije deca dobiju smartfone, to će se gore odraziti na njihovo psihičko zdravlje kada odrastu. Smartfoni bi trebalo da sačekaju do srednje škole.

Istraživanje organizacije Sapien Labs otkrilo je vezu između varijacija u psihičkom zdravlju i starosnog doba kada je osoba dobila svoj prvi smartfon. Preporuka da se sačeka sa davanjem smartfona detetu dok ne krene u srednju školu, međutim, opet se pokazala kao kontroverzna jer, kao što mnogi roditelji znaju, potrebno je dugo vremena da se to dočeka. Deca često osećaju pritisak vršnjaka u ranom uzrastu i često postoji potreba roditelja da budu u kontaktu sa svojom decom.

Još jedna anketa je pokazala da oko 30% svih osmogodišnjaka i devetogodišnjaka imaju sopstvene smartfone. Ta anketa je takođe pokazala da se tokom zadnjih šest godina povećao broj predtinejdžera i tinejdžera sa sopstvenim smartfonima. Da li onda postoji „bezbedni“ ili „pravi“ uzrast za dobijanje smartfona? Teško je oceniti jer ako uporedite decu od 8 do 15 godina, ona su vrlo različita.

Ne postoji utvrđeni uzrast, zasnovan na dokazima, koji je bezbedan za svako dete. Zavisi od pojedinca i njegove porodice u kojoj su odrasli, kao i od vrste medija koji se konzumiraju u tom domaćinstvu. Smartfon sam po sebi nije opasan, već način na koji se koristi – a to uključuje konzumiranje društvenih medija.

Zaista se svodi na to koji su razlozi za davanje telefona detetu i da li on dolazi na mesto nečega što je zdravije za dete? Telefon za nekoga može biti samo jedan mini kompjuter, ali za nekog drugog izloženost određenim stvarima na telefonu može biti štetna jer može da remeti neke druge stvari i vrednosti koje želimo da promovišemo, kao što je biti dobar u školi i biti odgovorno dete, imati društvene interakcije u pravom životu sa pravim ljudima.

Postoji dosta indikatora da društvene mreže takođe mogu da predstavljaju ozbiljan rizik za psihičko zdravlje dece i adolescenata. Procenjuje se da 95% mladih između 13 i 17 godina koristi neke društvene mreže, kao i 40% dece između 8 i 12 godina. Period između 10. i 19 godine je ključan za razvoj mozga, kada su ponašanja vezana za preduzimanje rizika na vrhuncu, a to je takođe i vreme kada se formiraju samopoštovanje i identitet.

Napišite komentar:

Unesite svoj komentar!
Unesite svoje ime ovde

Povezani naslovi

Možda Vas interesuje

FiiO-ov prenosni CD plejer je Sony...

DM13 CD plejer je pravi povratak u devedesete – ali jedan koji ne štedi na modernim...

Top tech: Samsung Galaxy Z Fold...

Nekada je šest godina bilo dovoljno da se proizvod iskristališe, da dobije željenu formu i da...

Dysonove nove slušalice su manje kontroverzne...

Kompanija najpoznatija po svojoj liniji visokotehnoloških usisivača vratila se sa novim setom bežičnih slušalica sa poništavanjem...

Bilo kada, bilo gde?

U doba sveprisutne nosive tehnologije gedžeti bukvalno rade sve, od praćenja obrazaca spavanja pomoću pametnih satova...

TOP 5: Glupi telefoni za tehnološki...

Nokia 2660 Flip Savršen spoj nostalgije i moderne praktičnosti, Nokia 2660 Flip je idealan izbor za one...

Solos pametne naočare

Bez obzira kako izgledate, ono što zaista vidite čini Solos naočare zanimljivim proizvodom za neke bicikliste. Pametne...

Cleer Audio Arc II Sport –...

Arc II Sport slušalice sa otvorenim ušima pasivno nalaze svoje mesto, bez blokiranja zvukova oko vas....

Najbolji Kindle: koji Amazon e-čitač je...

Tražite najbolji Kindle? Ne krivimo vas. Amazonovi Kindle uređaji su najpopularniji e-čitači sa razlogom, uz sjajan...

TEST: Samsung Galaxy Watch 7 –...

Samsung Galaxy Watch 7 je samo malo poboljšan u odnosu na svog prethodnika, ali njegove AI...

TEST: Samsung Galaxy Z Flip 6...

Imamo unapređenu glavnu kameru koja sa 12MP ide na 50MP, nov čip optimizovan za Galaxy AI,...
Što ranije deca dobiju smartfone, to će se gore odraziti na njihovo psihičko zdravlje kada odrastu. Smartfoni bi trebalo da sačekaju do srednje škole. Istraživanje organizacije Sapien Labs otkrilo je vezu između varijacija u psihičkom zdravlju i starosnog doba kada je osoba dobila svoj prvi smartfon. Preporuka da se sačeka sa davanjem smartfona detetu dok ne krene u srednju školu, međutim, opet se pokazala kao kontroverzna jer, kao što mnogi roditelji znaju, potrebno je dugo vremena da se to dočeka. Deca često osećaju pritisak vršnjaka u ranom uzrastu i često postoji potreba roditelja da budu u kontaktu sa svojom decom. Još jedna anketa je pokazala da oko 30% svih osmogodišnjaka i devetogodišnjaka imaju sopstvene smartfone. Ta anketa je takođe pokazala da se tokom zadnjih šest godina povećao broj predtinejdžera i tinejdžera sa sopstvenim smartfonima. Da li onda postoji „bezbedni“ ili „pravi“ uzrast za dobijanje smartfona? Teško je oceniti jer ako uporedite decu od 8 do 15 godina, ona su vrlo različita. Ne postoji utvrđeni uzrast, zasnovan na dokazima, koji je bezbedan za svako dete. Zavisi od pojedinca i njegove porodice u kojoj su odrasli, kao i od vrste medija koji se konzumiraju u tom domaćinstvu. Smartfon sam po sebi nije opasan, već način na koji se koristi – a to uključuje konzumiranje društvenih medija. Zaista se svodi na to koji su razlozi za davanje telefona detetu i da li on dolazi na mesto nečega što je zdravije za dete? Telefon za nekoga može biti samo jedan mini kompjuter, ali za nekog drugog izloženost određenim stvarima na telefonu može biti štetna jer može da remeti neke druge stvari i vrednosti koje želimo da promovišemo, kao što je biti dobar u školi i biti odgovorno dete, imati društvene interakcije u pravom životu sa pravim ljudima. Postoji dosta indikatora da društvene mreže takođe mogu da predstavljaju ozbiljan rizik za psihičko zdravlje dece i adolescenata. Procenjuje se da 95% mladih između 13 i 17 godina koristi neke društvene mreže, kao i 40% dece između 8 i 12 godina. Period između 10. i 19 godine je ključan za razvoj mozga, kada su ponašanja vezana za preduzimanje rizika na vrhuncu, a to je takođe i vreme kada se formiraju samopoštovanje i identitet.