Komplikovani tajming detetovog prvog smartfona

Osam, jedanaest ili trinaest godina? Zašto naučnici ne mogu da se pronađu „pravi uzrast“ kada deci treba dati smartfone?

Što ranije deca dobiju smartfone, to će se gore odraziti na njihovo psihičko zdravlje kada odrastu. Smartfoni bi trebalo da sačekaju do srednje škole.

Istraživanje organizacije Sapien Labs otkrilo je vezu između varijacija u psihičkom zdravlju i starosnog doba kada je osoba dobila svoj prvi smartfon. Preporuka da se sačeka sa davanjem smartfona detetu dok ne krene u srednju školu, međutim, opet se pokazala kao kontroverzna jer, kao što mnogi roditelji znaju, potrebno je dugo vremena da se to dočeka. Deca često osećaju pritisak vršnjaka u ranom uzrastu i često postoji potreba roditelja da budu u kontaktu sa svojom decom.

Još jedna anketa je pokazala da oko 30% svih osmogodišnjaka i devetogodišnjaka imaju sopstvene smartfone. Ta anketa je takođe pokazala da se tokom zadnjih šest godina povećao broj predtinejdžera i tinejdžera sa sopstvenim smartfonima. Da li onda postoji „bezbedni“ ili „pravi“ uzrast za dobijanje smartfona? Teško je oceniti jer ako uporedite decu od 8 do 15 godina, ona su vrlo različita.

Ne postoji utvrđeni uzrast, zasnovan na dokazima, koji je bezbedan za svako dete. Zavisi od pojedinca i njegove porodice u kojoj su odrasli, kao i od vrste medija koji se konzumiraju u tom domaćinstvu. Smartfon sam po sebi nije opasan, već način na koji se koristi – a to uključuje konzumiranje društvenih medija.

Zaista se svodi na to koji su razlozi za davanje telefona detetu i da li on dolazi na mesto nečega što je zdravije za dete? Telefon za nekoga može biti samo jedan mini kompjuter, ali za nekog drugog izloženost određenim stvarima na telefonu može biti štetna jer može da remeti neke druge stvari i vrednosti koje želimo da promovišemo, kao što je biti dobar u školi i biti odgovorno dete, imati društvene interakcije u pravom životu sa pravim ljudima.

Postoji dosta indikatora da društvene mreže takođe mogu da predstavljaju ozbiljan rizik za psihičko zdravlje dece i adolescenata. Procenjuje se da 95% mladih između 13 i 17 godina koristi neke društvene mreže, kao i 40% dece između 8 i 12 godina. Period između 10. i 19 godine je ključan za razvoj mozga, kada su ponašanja vezana za preduzimanje rizika na vrhuncu, a to je takođe i vreme kada se formiraju samopoštovanje i identitet.

Napišite komentar:

Unesite svoj komentar!
Unesite svoje ime ovde

Povezani naslovi

Možda Vas interesuje

TOP 5: maske za Samsung Galaxy...

Pogledajte neke od futrola koje će zaštititi vaš Galaxy S24 od padova, udaraca i ogrebotina. Nažalost,...

Bil Gejts objašnjava ‘najsigurniju’ dob za...

U nedavnom intervjuu za Miror, tehnološki mogul je rekao da njegova deca nisu imala dozvolu da...

Prenosivi frižider Bluetti je prvi takve...

Bluetti inovacijom korak po korak ulazi u budućnost. Rezervno skladištenje energije je ono čime se bavi,...

Bose se udružuje sa Kithom kako...

Bose je predstavio potpuno nove Ultra Open Earbuds. Prvo ih puštaju u prodaju sa modnim trgovcem,...

Suunto proširuje svoj asortiman sportskih slušalica...

Slušalice koje koriste koštanu provodljivost mogu raditi na temperaturama do -20 stepeni Celzijusa. Suunto Sonic je lagana...

Circle to Search na Galaxy S24...

Fenomenalni Samsung Galaxy S24 Ultra, predstavnik nove Galaxy S24 serije, predstavlja pravi zaokret u svetu tehnologije....

Novi Spark 20 – Sjajna kombinacija...

TECNO sa ponosom objavljuje dolazak još jedne inovacije - Spark 20! Ovaj uređaj predstavlja vrhunac tehnološke...

TEST: Samsung Galaxy A55 – Čvršći,...

Nakon što su lansirani glavni proizvodi za ovu godinu, Samsung je okrenuo pažnju ka srednjoj klasi...

TEST: Samsung Galaxy Fit3 – Fitnes...

Samsung ne proizvodi samo vrhunske pametne satove na Wear OS-u, već ima i pristupačne opcije, poput...

Prednosti prelaska na preklopni telefon, prema...

Ako ste dovoljno stari da se sećate korištenja preklopnog telefona za pozive, slanje poruka i slikanje,...
Što ranije deca dobiju smartfone, to će se gore odraziti na njihovo psihičko zdravlje kada odrastu. Smartfoni bi trebalo da sačekaju do srednje škole. Istraživanje organizacije Sapien Labs otkrilo je vezu između varijacija u psihičkom zdravlju i starosnog doba kada je osoba dobila svoj prvi smartfon. Preporuka da se sačeka sa davanjem smartfona detetu dok ne krene u srednju školu, međutim, opet se pokazala kao kontroverzna jer, kao što mnogi roditelji znaju, potrebno je dugo vremena da se to dočeka. Deca često osećaju pritisak vršnjaka u ranom uzrastu i često postoji potreba roditelja da budu u kontaktu sa svojom decom. Još jedna anketa je pokazala da oko 30% svih osmogodišnjaka i devetogodišnjaka imaju sopstvene smartfone. Ta anketa je takođe pokazala da se tokom zadnjih šest godina povećao broj predtinejdžera i tinejdžera sa sopstvenim smartfonima. Da li onda postoji „bezbedni“ ili „pravi“ uzrast za dobijanje smartfona? Teško je oceniti jer ako uporedite decu od 8 do 15 godina, ona su vrlo različita. Ne postoji utvrđeni uzrast, zasnovan na dokazima, koji je bezbedan za svako dete. Zavisi od pojedinca i njegove porodice u kojoj su odrasli, kao i od vrste medija koji se konzumiraju u tom domaćinstvu. Smartfon sam po sebi nije opasan, već način na koji se koristi – a to uključuje konzumiranje društvenih medija. Zaista se svodi na to koji su razlozi za davanje telefona detetu i da li on dolazi na mesto nečega što je zdravije za dete? Telefon za nekoga može biti samo jedan mini kompjuter, ali za nekog drugog izloženost određenim stvarima na telefonu može biti štetna jer može da remeti neke druge stvari i vrednosti koje želimo da promovišemo, kao što je biti dobar u školi i biti odgovorno dete, imati društvene interakcije u pravom životu sa pravim ljudima. Postoji dosta indikatora da društvene mreže takođe mogu da predstavljaju ozbiljan rizik za psihičko zdravlje dece i adolescenata. Procenjuje se da 95% mladih između 13 i 17 godina koristi neke društvene mreže, kao i 40% dece između 8 i 12 godina. Period između 10. i 19 godine je ključan za razvoj mozga, kada su ponašanja vezana za preduzimanje rizika na vrhuncu, a to je takođe i vreme kada se formiraju samopoštovanje i identitet.