Rezultati ankete su svesno objavljeni u vreme kada je i Euro NCAP objavio svoje ocene sa prvog testiranja tehnologije autonomne vožnje, a rezultati ankete su sušta suprotnost mogućnostima tih autonomnih sistema i naglašavaju popriličnu konfuziju koja postoji među vozačima motornih vozila kada govorimo o realnoj slici automatizovane ili autonomne vožnje.
Kao deo svoje neprestane posvećenosti i želje da nezavisno ocenjuje koristi koje pružaju nove tehnologije za bezbednost vozila, Euro NCAP je testirao komparativan učinak takozvanih sistema za pomoć pri vožnji na auto-putu kod deset automobila i to: Audi A6, BMW Serija 5, DS 7 Crossback, Ford Focus, Hyundai NEXO, Mercedes-Benz C klasa, Nissan LEAF, Tesla Model S, Toyota Corolla i Volvo V60.
Sistemi za pomoć pri vožnji na auto-putu kombinuju prilagodljivi tempomat, sistem za ostanak u saobraćajnoj traci i sistem za kontrolu prekoračenja brzine koji pomažu vozaču u vožnji na auto-putu.
Ovo su glavni zaključci koje je Euro NCAP izveo iz ovih testova:
Trenutno nijedan automobil na tržištu ne nudi potpunu automatizaciju ili autonomiju.
Automobili koji su danas dostupni mogu da pruže pomoć pri vožnji, ali to ne bi trebalo mešati sa autonomnom vožnjom. Vozač je i dalje apsolutno odgovoran za bezbednu vožnju.
Kada se koristi ispravno, ova tehnologija može da pomogne vozaču da održava bezbednu udaljenost, brzinu i da ostane u traci.
Ove sisteme ne bi trebalo koristiti u situacijama za koje nisu predviđeni i ne bi se trebalo uzdati u njih kao alternativu bezbednoj i kontrolisanoj vožnji.
Različiti proizvođači su na različite načine primenili tehnologije za pomoć u vožnji u smislu nivoa pomoći koji je pružen vozaču.
Mikiel van Ratingen (Michiel van Ratingen), generalni sekretar Euro NCAP programa rekao je:
„Poruka koju Euro NCAP šalje nakon ovih testiranja je jasna – automobilima, čak i onima sa naprednim sistemima za pomoć pri vožnji, je potreban oprezan i koncentrisan vozač za volanom u svakom trenutku. Od krucijalne je važnosti da najsavremeniji pasivni i aktivni sigurnosni sistemi ostanu na raspolaganju u pozadini kao ključan sigurnosni plan B.“
Testovi
Da bi vozačima dao realističan uvid u sposobnosti sistema za pomoć pri vožnji koji su trenutno dostupni na tržištu, Euro NCAP je razvio seriju testova koji ocenjuju njihov učinak u kritičnim situacijama u saobraćaju koje se simuliraju na test stazi.
Prilagodljivi tempomat je sistem koji automatski prilagođava brzinu automobila i održava bezbednu udaljenost kada naiđe na vozilo ispred sebe koje se kreće sporije.
Prilagodljivi tempomat funkcioniše nezavisno od i paralelno sa ostalim sistemima za pomoć pri vožnji koje je Euro NCAP već ocenjivao, poput sistema za automatsko kočenje u hitnim slučajevima i sistema za ostanak u saobraćajnoj traci koji nastavljaju da rade u pozadini.
Prilagodljivi tempomat kao element sistema za pomoć pri vožnji na auto-putu je testiran na proširenoj verziji Euro NCAP testa za automatsko kočenje u hitnim slučajevima, sa prilaznim brzinama koje odgovaraju onim koje uglavnom srećemo na evropskim auto-putevima.
Najzahtevniji testovi za ovu vrstu sistema za pomoć pri vožnji su oni koji simuliraju situaciju „uletanja“ i „izletanja“ iz trake. U testu „uletanja“ u traku, autmobil iz susedne trake se ubacuje u traku neposredno ispred test vozila.
Ovo je situacija koja se dešava svaki dan u saobraćaju i oprezan vozač će uglavnom predvideti taj manevar i smanjiti brzinu. U scenariju „izletanja“ iz trake, automobil ispred test vozila naglo napušta traku da izbegne zaustavljeno vozilo ispred sebe, ostavljajući sistemu veoma malo vremena da prepozna situaciju i nađe odgovor.
Drugi set testova je razvijen da oceni funkciju za držanje trake koja konstatno pomaže vozaču da drži automobil u sredini saobraćajne trake. Količina pomoći pri upravljanju koju pruža svaki od sistema se određuje na takozvanom testu u S-krivini pri različitim brzinama.
Svi testovi autonomne vožnje se izvode na test stazi sa dobro obeleženim trakama, a za testove „uletanja“ i „izletanja“ iz trake, zarad bezbednog testiranja, koristi se prazno test vozilo kojim upravlja robot.
Trenutno dostupni sistemi se kreću od veoma prostih, gde vozač određuje brzinu koju automobil ne sme da prekorači, do sofisticiranih. Pametni prilagodljivi tempomat koristi podatke s digitalne mape i/ili vizuelne podatke koje dobija od kamera, da prepozna dozvoljenu brzinu u mestu u kom se nalazi i, ukoliko vozač ne zahteva drugačije, može da ograniči brzinu u skladu sa tom dozvoljenom brzinom.
Sistemi za kontrolu prekoračenja brzine se trenutno ocenjuju na redovnim Euro NCAP testovima i ovde nisu rađeni nikakvi dodatni testovi. Samo neki od automobila na testu su imali pametni prilagodljivi tempomat.
Pored testiranja glavnih funkcija sistema, Euro NCAP takođe proverava i informacije koje proizvođači plasiraju u medijima, reklamama ili korisničkim uputstvima, da vidi da li ima netačnih ili preuveličanih tvrdnji, i da vidi da li su informacije o sistemu i njegovim ograničenjima dovoljno jasne i potpune.
Rezultati
Prilagodljivi tempomat:
DS i BMW su obezbedili nizak nivo pomoći, i vozač je bio taj koji je imao primarnu kontrolu. Audi, Ford, Hyundai, Mercedes, Toyota, Nissan i Volvo su ponudili balans između vozača i sistema za pomoć pri vožnji.
Tesla rizikuje da se previše osloni na sistem jer je uglavnom vozilo imalo kontrolu.
Upravljanje:
Kod testa u S-krivini videli smo više različitih nivoa pomoći ali Tesla ima potencijal za prekomerno oslanjanje na sistem.
Kod scenarija sa malom preprekom u vidu udarne rupe, svi testirani automobili su dozvolili vozaču da zajedno sa njima upravlja i kontroliše situaciju, osim Teslinog modela. Teslin sistem ne dozvoljava vozaču da odstupa od središta putanje kojom se drži traka i isključi se kada vozač primeni obrtni moment upravljanja. Ovim se opet rizikuje da se vozač previše osloni na sistem.
„Uletanje“ i „izletanje“:
Situacije kod „uletanja“ i „izletanja“ su najzahtevnije na Euro NCAP testu i svi automobili su pokazali ozbiljne nedostatke. Nijedan od sistema nije bio u stanju da pomogne i sudari su bili izbegnuti jedino ako je oprezni vozač zakočio ili uspeo da skrene na vreme.
Ove zahtevne situacije oslikavaju koliko je važno da vozač ostane koncentrisan i da se ne oslanja prekomerno na sistem.
Korisnička uputstva i informacije u reklamama:
Korisnička uputstva uglavnom jasno navode koja su ograničenja sistema i kada bi sistemi trebali da se koriste. Nijedan od sistema ne ograničava korišćenje koristeći geografsko ograđivanje (geofencing).
Zvaničan marketinški sadržaj je uglavnom jasan u prikazivanju uloge vozača, ali u slučaju kompanije BMW, promotivni video za Seriju 5 je obmanjujući jer vozač sklanja ruke sa volana i pretpostavlja se da je automobil samovozeći.
Tesla koristi niz promotivnih video snimaka koji takođe odaju utisak da je vozilo autonomno. Ovo stvara raskorak između preciznijih informacija koje se nalaze u korisničkom uputstvu i informacija u marketinškim materijalima koje su malo više obmanjujuće.