Potražnja za električnim baterijama za automobile je sve veća i veća, a cena koju životna sredina plaća za proizvodnju tih baterija i dalje je pogubna. Ali Audi je možda uspeo da pronađe način da proizvodi nove baterije za automobile od reciklirane kućne elektronike poput starih laptopova i telefona.
Kako se prave baterije za električna vozila?
Električna vozila se oslanjaju na vrstu baterija koje se zovu litijum-jonske baterije. Te baterije pokreću vozila bez upotrebe fosilnih goriva. Smanjenje naše zavisnosti od fosilnih goriva je svakako cilj kome vredi težiti, međutim, mana litijum-jonskih baterija je to što njihova proizvodnja ostavlja ogroman karbonski otisak, što čitav posao čini više nego kontraproduktivnim.
Litijum koji se koristi u litijum-jonskim baterijama, kao i druge ključne supstance poput kobalta i nikla, moraju da se vade iz zemlje rudarenjem. To rudarenje može da ima katastrofalne posledice po okolni životinjski svet. Među najvećim problemima su potrošnja vode, kao i zagađenje zemljišta, vazduha i vode. Na Tibetu, na primer, su ljudi prijavljivali mrtve krave i jakove kako plutaju rekom zbog zagađenja koje je izazvao obližnji rudnik litijuma.
Da li se litijum-jonske baterije mogu reciklirati?
Do sada su se pokušaji da se recikliraju litijum-jonske baterije pokazali kao skupi i neefikasni, što znači da je za svaki novi električni automobil potrebna ganc nova baterija punjena sveže iskopanim litijumom. Međutim, sa ovim novim reciklažnim programom potrošačke elektronike koji su pokrenuli Volkswagen Group of America i reciklažni startap Redwood Materials, to bi moglo da se promeni nabolje.
Šta ja mogu da uradim?
Predstavništva audija sakupljaju kućnu elektroniku – telefone, laptopove, e-bicikle, električne četkice za zube, bušilice itd. – nadajući se da će moći da ih recikliraju u nove litijum-jonske baterije.
Električna vozila se oslanjaju na vrstu baterija koje se zovu litijum-jonske baterije. Te baterije pokreću vozila bez upotrebe fosilnih goriva. Smanjenje naše zavisnosti od fosilnih goriva je svakako cilj kome vredi težiti, međutim, mana litijum-jonskih baterija je to što njihova proizvodnja ostavlja ogroman karbonski otisak, što čitav posao čini više nego kontraproduktivnim.
Litijum koji se koristi u litijum-jonskim baterijama, kao i druge ključne supstance poput kobalta i nikla, moraju da se vade iz zemlje rudarenjem. To rudarenje može da ima katastrofalne posledice po okolni životinjski svet. Među najvećim problemima su potrošnja vode, kao i zagađenje zemljišta, vazduha i vode. Na Tibetu, na primer, su ljudi prijavljivali mrtve krave i jakove kako plutaju rekom zbog zagađenja koje je izazvao obližnji rudnik litijuma.
Do sada su se pokušaji da se recikliraju litijum-jonske baterije pokazali kao skupi i neefikasni, što znači da je za svaki novi električni automobil potrebna ganc nova baterija punjena sveže iskopanim litijumom. Međutim, sa ovim novim reciklažnim programom potrošačke elektronike koji su pokrenuli