Način na koji putujemo – kako komuniciramo sa našim automobilima i kako oni komuniciraju sa svojim okruženjem – prolazi kroz tihu revoluciju, a po sredi ove nove vrste mobilnosti nalazi se povezanost.
Doživljaj u automobilu se trenutno svodi na vožnju, a parametri tog doživljaj se uglavnom odnose na mehaničke parametre vozila.
Na primer, interfejs između čoveka i mašine se uglavnom posmatra kroz prizmu fizičke interakcije sa sa komandama automobila.
Povezanost se međutim često uzima zdravo za gotovo pa je stoga održavanje njenog kvaliteta nisko na listi prioriteta.
Ovo mora da se promeni prilično brzo ako želimo da iskoristimo sve potencijalne prednosti koje donosi revolucija mobilnosti.
Doživljaj mobilnosti
Pojava 5G tehnologije za mobilnu komunikaciju otvorila je vrata različitim vrstama novih iskustava.
Polako se navikavamo da imamo glasovne asistente kao što su Alexa u svim domovima, a sledeći korak će biti da se u automobilima takođe uvede ova funkcionalnost.
Jedna od najatraktivnijih demonstracija na Mobile World kongresu 2019. godine bila je VR simulacija automobila kojim se može upravljati prepoznavanjem gestikulacija kao i prepoznavanjem glasa.
Nije teško videti kako ovj vrlo vidljivi interfejs poboljšava doživljaj vožnje u automobilu.
Kada 5G tehnologija bude šire rasprostranjena, očekuje se ne samo da će omogućavati neophodnu povezanost za pametnu mobilnost, već će takođe i jačati potražnju za njom.
Mobilnost je prepoznata kao jedan od ključnih elemenata zbog kojih bi operateri mogli da šire 5G mrežu što je brže i što je dalje moguće.
Više od doživljaja
Današnji povezani automobili već koriste 4G LTE mrežu kako bi omogućili WiFi hotspotove u automobilu kao i niz infotejnment usluga.
Takođe koriste ovu mrežu kako bi obavestili hitnu pomoć i pomoć na putu kada se dese saobraćajne nesreće ili kada nekome stane auto, pored toga što omogućavaju obavljanje redovnih telefonskih poziva.
Automobili mogu takođe da koriste tu mrežu za prenos telemetrijskih podataka koji pružaju uvid u performanse vozila i ponašanje vozača, a ti podaci se mogu iskoristiti za diagnostiku na daljinu kako bi se predvideli kvarovi.
Povezanost preko 5G mreže koja donosi visok protok podataka i nisku latenciju što otvara niz novih mogućnosti mimo samog doživljaja u vožnji.
Jedna od njih je povećanje broja operacija sistema za pomoć pri vožnji, kao što je planiranje optimalne rute kako bi se izbegle saobraćajne gužve, ili automatski prilagođavanje stila vožnje poznatom putu ili vremenskim uslovima.
Senzori na automobilu mogu da prate i unutrašnje i spoljašnje parametre kako bi proizvođaču automobila pružili informacije kao što su, na primer, raubovanost komponenti zbog čega se može inicirati poziv na servis u slučaju potencijalnog mehaničkog ili elektronskog kvara na vozilu. Mnogi proizvođači takođe planiraju da koriste 5G tehnologiju za ažuriranje softvera ili firmvera bežičnim putem.
Povezana vozila danas generišu otprilike 20-25 GB podataka u sat vremena.
Kod potpuno autonomnih automobila to bi moglo da se poveća na čak 2-3 terabajta (TB) po satu, što bi bilo povećanje od preko sto puta.
Ovolika količina podataka može se efikasno iskoristiti i obraditi jedino ako se njima upravlja pametnim putem.
Veliki deo toga mora se obavljati preko oblaka, a za to je neophodna pouzdana 5G veza.
To bi značilo da se očekuje da će do 2050. godine povezana i autonomna vozila činiti više od 50% saobraćaja mobilnih podataka u Sjedinjenim Državama i Evropi, dok danas čine manje od 5%.
Ukupno postoje četiri različite kategorije funkcija u povezanim i autonomnim vozilima koje uključuju velike pakete podataka, prikazane su u dijagramu ispod. Neke od njih zahtevaju 5G konekciju da otpremaju ili preuzimaju podatke sa oblaka.
Neki od tih podataka će se analizirati u vozilu uz pomoć veštačke inteligencije, kako bi se pokrenule odgovarajuće akcije, a drugi bi mogli da se obrađuju uz pomoć edž kompjutinga. Ne očekuje se da će u skorijem periodu ključne bezbednosne odluke u vožnji zahtevati 5G konekciju, ali dobra povezanost će biti neophodna da bi se održala optimalna funkcionalnost.
Glavne povezane funkcije u automobilu po kategorijama
Infotejnment: Video striming, Audio striming, Surfovanje internetom
Telematika: Komponentni softver, Diagnostika, Bežično ažuriranje softvera
Navigacija: Mape, Podaci o saobraćaju
Pomoć pri vožnji: Kamere, Sonar, Lidar, Radar, Intervencija na daljinu
Ukratko, korišćenje kombinacije 5G povezanosti i veštačke inteligencije pruža neophodnu situacionu svest da bi se predvidele akcije koje mogu da unaprede kako doživljaj povezane vožnje tako i bezbednost. „Intrervencije na daljinu“ će postati moguće kada doguramo veoma daleko po pitanju autonomne vožnje.
5G veza bi mogla da se iskoristi da se preuzme kontrola nad vozilom kako bi se ono imobilisalo u situaciji kada ima ozbiljan kvar ili kada ne reaguje ispravno.
Mnoge od ovih tehnologija za pomoć vozačima su već dostupne u teoriji, ali za sada nedostaje pažnje koja bi se posvetila pouzdanosti 5G konekcije – da li će moći da odradi posao kako treba kada ulozi budu visoki?
Deljena mobilnost
Razni modeli deljene mobilnosti postaju sve popularniji.
To može biti ili u vidu deljenja vozila na bazi pretplatničkog servisa ili u vidu formalnih ili neformalnih varijanti za deljenje vozila ili vožnju drugih ljudi u sopstvenim vozilima.
Servisi za poručivanje vozila kao što su Uber i Lyft takođe menjaju način na koji planiramo i obavljamo naša putovanja.
Povezanost vozila omogućava nekim od ovih servisa da postoje, a istovremeno je i ključni element njihovog uspeha.
Proizvođači originalnih automobilskih delova većim delom vide deljenu mobilnost kao poslovnu priliku.
Međutim, deljena mobilnost neće podrazumevati samo više putnika u istom automobilu, koji će imati više slobodnog vremena da koriste internet konekciju za posao ili zabavu, već će i svaki automobil vrlo verovatno provoditi više vremena na putu.
Na duže staze evolucija ka autonomnim vozilima će takođe osloboditi vozače posla pa će oni moći da koriste konekciju isto kao i putnici.
Morgan Stanley predviđa da će do 2040. godine ukupno vreme provedeno u automobilima porasti na oko 1,5 biliona sati, a danas se ta cifra procenjuje na 600 milijardi sati. Ovaj trend će povećati potražnju za zabavom u automobilu, koja će verovatno postati imerzivno audio-vizuelno iskustvo koje će zahtevati ultrabrz protok sa niskom latencijom.
Imajući u vidu procename da će se do 2023. godine na globalnom nivou godišnje prodavati 72,5 miliona povezanih automobila, proizvođači automobila će želeti da spreče loša povezana iskustva za svoje kupce koja bi mogla, s pravom ili ne, da naruše njihovu reputaciju.
Svi ovi faktori naglašavaju potrebu za povezanim automobilima – naročito kako oni budu evoluirali ka potpunoj autonomiji – kako bismo mogli da donosimo odluke raspolažući sa više informacija da bi ublažili loša iskustva koja bi bila rezultat perioda neadekvatne povezanosti na putanji pred nama.