Staklo bi uskoro moglo imati konkurenciju od neočekivanog rivala – bambusa. Naučnici u Kini su pretvorili običan stari bambus u transparentan materijal koji je takođe otporan na vatru i vodu, i sprečava dim.
Silika staklo, koje se pravi od peska, i dalje je osnovni građevinski materijal kada vam treba nešto transparentno, ali snažno, poput prozora. Međutim, nije naročito održivo, može biti teško i krhko.
Transparentno drvo već nekoliko godina preuzima stakleni teren. Naučnici hemijski uklanjaju lignin iz drvenih vlakana, zatim tretiraju preostali materijal sa pleksiglasom ili epoksijem. Krajnji rezultat je materijal koji je transparentan, obnovljiv i podjednako ili jače nego staklo, a ujedno je lakši i bolji izolator toplote.
Ipak, postoje neki problemi sa upotrebom drveta. Mnogo je zapaljivije od stakla i već je u velikoj potražnji. Tako su za novu studiju, istraživači sa Centralnog južnog univerziteta za šumarstvo i tehnologiju (CSUFT) u Kini pribegli bambusu.
„Bambus, često nazivan ‘druga šuma,’ ima brz rast i regeneraciju, što mu omogućava da dostigne zrelost i bude korišćen kao građevinski materijal u roku od četiri do sedam godina rasta,“ rekao je Caichao Wan, koautor studije. „Sa prinosom četiri puta većim od drva po hektaru, bambus je prepoznat po svojoj izuzetnoj efikasnosti.“
Unutrašnja struktura i hemijski sastav bambusa su veoma slični drvetu, tako da je tim koristio istu metodu da bi ga učinio transparentnim. Nakon uklanjanja lignina, bambus se impregnira neorganskim tečnim natrijum silikatom, koji menja prelamanje svetlosti kroz vlakna i čini ih prozirnim. Zatim se tretira kako bi materijal postao hidrofoban, tj. odbijao vodu.
Krajnji rezultat je trostruki sloj – silan na vrhu, silicijum dioksid u sredini i natrijum silikat na dnu. Bambus je transparentan, sa svetlosnom propustljivošću od 71.6%, otporan na vatru, odbija vodu i blokira dim i ugljen monoksid. Mehanički, ima modul savijanja od 7.6 GPa i modul zatezanja od 6.7 GPa.
Ovaj transparentni bambus ne samo da se može koristiti kao građevinski materijal, već kada se koristi kao podloga za perovskitne solarne ćelije, funkcioniše kao sloj za upravljanje svetlom. To je povećalo efikasnost pretvaranja energije ćelija za 15.29%.
