Razvoj pokreće neka ključna pitanja u vezi sa ulogom države na tržištu plaćanja.
Stotinama godina javnost je imala opciju da koristi jedino novčanice i kovanice koje izdaju centralne banke. Kad bi keš prestao da funkcioniše, onda bi svi pojedinci morali da se oslanjaju na privatni sektor za pristup novcu i metodama plaćanja.
To bi bila istorijska promena bez premca U Norveškoj je primetan sličan trend, a centralne banke ove dve države sarađuju u ovoj oblasti. U Evrozoni keš se i dalje koristi u velikom obimu. Vrednost preostale količine keša iznosi 10% od BDP-a Evrozone, dok je u Švedskoj vrednost keša svega 1% BDP-a te države.
U narednim godinama biće neophodno doneti neke teške odluke.
Jedna opcija je da se ne radi ništa, što znači da prihvatimo da šira javnost više neće imati pristup novcu centralne banke.
Takav svet budućnosti bi podrazumevao drugačiji izgled privatnog sektora.
Tržište plaćanja bi moralo da bude regulisano i kontrolisano na nove načine kako bi se ispunio cilj da se stvori bezbedno, efikasno i inkluzivno tržište plaćanja.
