Uz pomoć nove tehnologije sada možemo da pratimo broj koraka koji smo napravili u toku dana, nivo otkucaja srca pa čak i našu vaskularnu starost. Ali kako tehnologija budućnosti sve više napreduje, tako se pojavljuje novi parametar koji treba meriti – a to su moždani talasi. Novi „moždani senzori“ dosta obećavaju i možda ćemo morati da preispitamo naša osnovna ljudska prava da bismo se pripremili za njih.
To nisu uređaji koji čitaju misli, oni ne mogu da razumeju o čemu mi razmišljamo. Tehnologija koju koriste zove se elektroencefalografija (EEG) a ona beleži električnu aktivnost u mozgu dok razmišljate ili doživljavate nešto.
Neuroni u vašem mozgu okidaju na način koji šalje karakteristične šablone, emitujući sićušna električna pražnjenja koje može da detektuje EEG. Uz pomoć moćnih algoritama, ovi šabloni se dešifruju, što nam omogućava da merimo pažnju, lutanje misli i bazična osećanja i emocije.
Postoje uređaji koji su odobreni za lečenje depresije pomoću neurofidbeka, ali i pomoću električne stimulacije mozga. Ljudi bi mogli da koriste te podatke za opažanje mentalnih ili neuroloških oboljenja u ranim fazama na isti način kao što ljudi prate otkucaje srca, disanje i broj koraka.
Praćenje parametara mentalnog zdravlja će vrlo verovatno biti normalizovano kada budemo mogli da dobijamo objektivne podatke iz mozga.
Jedan od najvećih problema sa ovom tehnologijom je potencijalni rizik koji može da ima za mozak. Načini na koje tehnologija može pristupiti, pratiti i hakovati naše mozgove mogli bi biti u suprotnosti sa pojmom ljudskog napretka. Kognitivna sloboda je pravo na samoopredeljenje po pitanju naših mozgova i shodno tome bismo trebali da ažuriramo koncept slobode u digitalnom dobu.