U kompaniji Microsoft su 2018. godine došli na ideju da potope jedan čitav centar za podatke i postave ga na dno Skošanskog mora kao eksperiment, kako bi videli da li su podvodni uslovi bolji za centre za podatke.
Nakon dve godine, Microsoft je izvukao na površinu svoj nautički centar za podatke i otkrio da su rezultati odlični.
Microsoft je potopio 864 servera sa 27,6 petabajta memorije u okean na dubinu od 35 metara.
Microsoftov tim Project Natick verovao je da će ovi podvodni uslovi zapravo biti energetski efikasniji i sveukupno bolji za centre za podatke.
I izgleda da su bili u pravu.
Ispostavilo se da su podvodni centri za podatke imali osam puta manju stopu kvarenja od zemaljskih centara za podatke.
Razlog za to je što na površini zemlje faktori poput kiseonika i vlažnosti vazduha mogu da izazovu koroziju na kompjuterskim komponentama.
Da ne pominjemo temperaturne fluktuacije tokom vremena.
S druge strane, ako se centri za podatke postave u Microsoftove potopljene kapsule, inženjeri mogu da stvore stabilno okruženje gde oni kontrolišu faktore kao što je vlažnost vazduha i kiseonik, ili jednostavno mogu da drže centre za podatke dalje od ljudi koji mogu nešto da pokvare.
Ovakvi centri za podatke mogu takođe da omoguće kompanijama da postavljaju servere u priobalskim područjima gde su im potrebni.
U sledećoj fazi ovog eksperimenta saznaćemo da li Microsoft može bezbedno da reciklira ove centre za podatke kada ih izvuče na površinu nakon što im istekne životni vek.
Microsoft je potopio 864 servera sa 27,6 petabajta memorije u okean na dubinu od 35 metara.
Microsoftov tim 
I izgleda da su bili u pravu.
Ispostavilo se da su podvodni centri za podatke imali osam puta manju stopu kvarenja od zemaljskih centara za podatke.
Razlog za to je što na površini zemlje faktori poput kiseonika i vlažnosti vazduha mogu da izazovu koroziju na kompjuterskim komponentama.
Da ne pominjemo temperaturne fluktuacije tokom vremena.
S druge strane, ako se centri za podatke postave u Microsoftove potopljene kapsule, inženjeri mogu da stvore stabilno okruženje gde oni kontrolišu faktore kao što je vlažnost vazduha i kiseonik, ili jednostavno mogu da drže centre za podatke dalje od ljudi koji mogu nešto da pokvare.
Ovakvi centri za podatke mogu takođe da omoguće kompanijama da postavljaju servere u priobalskim područjima gde su im potrebni.
U sledećoj fazi ovog eksperimenta saznaćemo da li