Televizori prolaze kroz još jednu veliku transformaciju. Tokom prethodne decenije izraz „Smart TV“ bio je glavna marketinška fraza industrije. Danas se gotovo svuda pojavljuje nova oznaka: AI TV.
Dovoljno je pogledati moderne televizore i TV box uređaje pa primetiti koliko često proizvođači koriste oznake poput AI Picture, AI Processor ili AI Sound. Granica između klasičnih smart televizora i AI modela postaje sve manje jasna, pa mnogi korisnici pokušavaju da shvate da li je reč o pravoj tehnološkoj evoluciji ili samo novom marketinškom trendu.
Istina je negde između
Današnji Smart TV modeli već su postali potpuno normalna stvar. Većina ljudi pod tim podrazumeva televizor povezan na Wi-Fi mrežu, sa pristupom aplikacijama kao što su Netflix i YouTube, mogućnošću deljenja sadržaja sa telefona i osnovnim glasovnim komandama. Takvi modeli danas dominiraju tržištem i postali su standard čak i u najnižim cenovnim kategorijama.
AI televizori polaze od iste osnove, ali pokušavaju da dodaju mnogo naprednije funkcije koje zahtevaju znatno snažniji hardver. Drugim rečima, svaki AI TV jeste Smart TV, ali svaki Smart TV nije AI TV. Najveća razlika krije se u načinu na koji televizor obrađuje sliku, zvuk i korisničke navike u realnom vremenu.
Kod klasičnih Smart TV modela većina funkcija svodi se na pokretanje aplikacija i osnovnu obradu slike. AI televizori koriste procesore sposobne da analiziraju sadržaj kadar po kadar i dinamički prilagođavaju prikaz. To posebno dolazi do izražaja kada se gleda sadržaj rezolucije niže od 4K (ogromna većina lokalnih televizija…). AI sistemi pokušavaju da poboljšaju oštrinu, kontrast i dubinu boja, kako bi slika izgledala kvalitetnije nego što originalni materijal zapravo jeste.
Kompanija Samsung poslednjih godina agresivno razvija AI funkcije u svojim televizorima. Jedna od zanimljivijih opcija nosi naziv AI Motion Enhancer Pro. Sistem tokom sportskih prenosa prepoznaje objekte poput lopte i pokušava da smanji motion blur efekat dodatnom obradom svakog kadra.
Sa druge strane, LG koristi AI Director Processing tehnologiju koja analizira boje i pokušava da ih približi originalnoj viziji režisera ili direktora fotografije.
Zvuk prolazi kroz sličan proces evolucije. AI televizori sve uspešnije razdvajaju dijalog od pozadinskih efekata i muzike, pa korisnici mnogo ređe posežu za daljinskim upravljačem tokom gledanja filmova i serija. Glasovne komande takođe postaju prirodnije. Umesto rigidnih fraza i unapred definisanih naredbi, moderni AI sistemi sve bolje razumeju normalan govor i kompleksnije zahteve.
Čak i preporuke sadržaja postaju preciznije kako televizor vremenom uči navike korisnika. Ključ svega ipak nije softver, već hardver skriven unutar televizora.
Napredne AI funkcije zahtevaju znatno moćnije procesore od onih koji se nalaze u standardnim Smart TV modelima. Posebno važnu ulogu dobija NPU odnosno Neural Processing Unit, specijalizovani deo čipa namenjen AI operacijama. Na primer, najnapredniji 8K televizori kompanije Samsung koriste NQ8 AI Gen3 procesor sa integrisanim NPU sistemom.
Takvi procesori mogu koristiti stotine neuronskih mreža za upscale sadržaja niže rezolucije na 8K nivo. U praksi televizor mora da „izmisli“ ogroman broj dodatnih piksela kako bi popunio ekran mnogo većom rezolucijom od originalnog izvora. Proces je izuzetno zahtevan i praktično nemoguć bez ozbiljne procesorske snage.
Naravno, nisu svi AI televizori podjednako moćni. Premium modeli koriste daleko naprednije čipove, dok jeftiniji AI televizori uglavnom nude jednostavnije funkcije poput osnovnog prepoznavanja scena ili naprednijih glasovnih komandi.
Veoma jasan trend
AI funkcije polako se spuštaju iz premium segmenta ka srednjoj i nižoj klasi. Slično se dogodilo i sa Smart TV konceptom tokom prethodne decenije. Ono što je nekada bilo rezervisano za skupe modele danas je praktično standard čak i u najjeftinijim televizorima.
Prvi ozbiljniji AI televizori pojavili su se još oko 2017. godine. Kompanija Xiaomi tada je u Kini prodavala Mi TV 4A u standardnoj i AI verziji. Razlika između modela uglavnom se svodila na glasovne komande i nešto veću internu memoriju. Danas se takva podela gotovo više i ne viđa. Sve više proizvođača podrazumeva AI funkcije kao sastavni deo modernog televizora.
Zbog toga postoji velika šansa da će za nekoliko godina izraz „AI TV“ potpuno izgubiti marketinšku ekskluzivnost i postati jednako podrazumevan kao što je danas Smart TV. Industrija televizora očigledno ide ka trenutku kada će gotovo svaki ekran u dnevnoj sobi imati neku vrstu lokalne veštačke inteligencije koja u pozadini neprestano analizira sliku, zvuk i navike gledanja.