Oni mogu da drže plovilo na unapred podešenom kursu prema kompasu, a sofisticirani autopiloti koji se povezuju na GPS risivere i prikupljaju podatke sa brodskih instrumenata mogu da izvrše mnogo zahtevnije zadatke.
Za šta su autopiloti najbolji
Autopiloti odlično drže stabilan kurs u laganim i umerenim vremenskim uslovima uz minimalna pomeranja za upravljačkom konzolom. Oni se ne umaraju poput ljudi i mogu neograničeno da drže pažnju. Oni će vam otvoriti nove mogućnosti za uživanje na brodu koje biste inače propustili zbog nedostatka posade, a s obzirom na to da upravljaju tako precizno, oni i štede na gorivu plus vas brže dovedu na odredište, naročito kada su povezani sa GPS-om.
Kako funkcioniše autopilot?
Autopiloti uključuju tri glavne komponente: senzor kretanja uglavnom u formi fluxgate kompasa, centralnu procesorsku jedinicu (kursni kompjuter) koja je „mozak“ autopilota i pogonsku jedinicu, to jest motor ili hidrauličnu pumpu koja primenjuje silu na kormilo broda. Komplikovaniji piloti povezani su sa dodatnim senzorima: izvori podataka koji mogu da uključuju vetrokaz na jarbolu, senzor kormila koji govori procesoru autopilota u kom smeru je kormilo usmereno, brzinski žiroskop koji prati mo- mentalno naginjanje i skretanje kao i GPS risiver ili brzinometar. Pogonski mehanizmi, upareni sa vrstom upravljanja vašeg broda, ono su po čemu se autopiloti najviše razlikuju jedni od drugih.
Kada autopiloti imaju problema sa upravljanjem?
Ovo je osnovno pravilo: Ako imate poteškoća da držite kurs, i vaš autopilot će imati poteškoće. Za razliku od vetrokaza, autopiloti rade jače kako more postaje nemirnije a vetar jači, i uređaj može postati preopterećen. Autopilot dobre veličine koristi 10 posto snage oko 75 posto vremena, a svu svoju snagu manje od 1 posto vremena.
Šta kada vas autopilot u kokpitu izda?
Verovatno najveći problem sa pouzdanošću autopilota je što kapetani koji obavljaju duge plovidbe često kupuju male autopilote koji se montiraju u kokpitu i potom očekuju od njih da rade besprekorno tokom višegodišnjih krstarenja.
Kada je potrebno da se autopilot popravi, a taj trenutak mora doći, vlasnici istih se nađu na lokaciji gde je teško ili nemoguće popraviti uređaj. Veliki broj kruzera plovi sa manjkom posade i oslanja se na autopilota da odradi veći deo upravljanja pa se uvek nađu u problemu kada autopilot zakaže.
Uzmite u obzir dužinu i deplasman broda
Kako da procenite granice i pravilno podesite autopilota. Dizajn broda, dužina i zapremina su ključni. Generalno gledano, dugački, uzani brodovi, brodovi sa pramčanom sekcijom u obliku slova „V“ i jedrilice sa dugačkim kobilicama su direkciono stabilnije. Koliko je lako upravljati vašim brodom? Konfiguracija kormila okačenih na kobilicu zahteva više snage da bi se ona pomerila nego što je to slučaj kod balansiranih visećih kormila koja su lagana za okretanje. Ako vaš brod nije dobro izbalansiran, autopilot će morati da se bori sa vremenskim uslovima. Zapamtite da autopilot montiran na rudo kormila pokušava da skreće oko 45 cm od osovine kormila.
Autopilot nije rešenje za brodove koji teško skreću. Autopiloti ispod palube su daleko snažniji, pouzdaniji i bolji u upravljanju.
Kako kupiti autopilota odgovarajuće veličine?
Da biste kupili autopilota odgovarajuće veličine, krenite od preporuka proizvođača. Te preporuke nisu uvek korisne, ali probajte prvo da saznate koji autopilot se preporučuje za vaš tip broda. Ako ste blizu gornje granice koju proizvođač preporučuje, naročito po zapremini, uzmite snažniji autopilot. Zapamtite da zapremina vašeg broda može da se poveća za 20% kada je natovaren za krstarenje.
Ovo je osnovno pravilo: Ako imate poteškoća da držite kurs, i vaš autopilot će imati poteškoće. Za razliku od vetrokaza, autopiloti rade jače kako more postaje nemirnije a vetar jači, i uređaj može postati preopterećen. Autopilot dobre veličine koristi 10 posto snage oko 75 posto vremena, a svu svoju snagu manje od 1 posto vremena.