Od malih nogu, deca imaju tendenciju da imitiraju ponašanje i navike odraslih u svim oblastima života, uključujući i stavove prema digitalnim uređajima. Pored toga, mnoga deca dobijaju svoj prvi uređaj u ranom uzrastu – prema istom istraživanju, 68% dece dobija uređaje pre devete godine. Imajući to na umu, roditelji treba da budu uzori u korišćenju tehnologije ako žele da postave temelje za zdrave digitalne navike od detinjstva.
Kada su deca u pitanju, skoro polovina (48%) provodi isto vreme na uređajima kao i njihovi roditelji – tri do pet sati dnevno.
Ali, uprkos tome, više od polovine odraslih (53%) bi volelo da njihova deca provode manje vremena na uređajima – do dva sata.
U nekim slučajevima, ispitanici smatraju da su određena ponašanja prihvatljiva za njih, ali ne i za njihovu decu. Na primer, 37% odraslih veruje da je normalno deliti fotografije članova porodice na društvenim mrežama. Suprotno tome, manje od četvrtine (24%) roditelja smatra da je to prihvatljivo za njihovu decu.
Čak 22% ispitanika takođe smatra razumnim ne odgovarati na pozive i isključiti telefon kako niko ne bi mogao da ih kontaktira.
Međutim, samo 10% roditelja smatra da je takvo ponašanje prihvatljivo za decu.
„Danas, sve više i više roditelja pokušava da uspostavi zdrave digitalne navike pored onih vezanih za ishranu i svakodnevne obaveze, itd. Ali ne postoji jasan trend ili snažan obrazac ponašanja u pogledu toga kako da se ta pravila konkretno uspostave za digitalne prakse. Istovremeno, rezultati našeg istraživanja pokazuju da većina odraslih (61%) priznaje da im je teško da budu uzor i da povremeno ne poštuju pravila koja postavljaju svojoj deci. Da bismo pomogli roditeljima da uspostave zdrave digitalne prakse, na raspolaganju su razne tehnike i alati koji mogu da im pruže podršku. Oni mogu biti uključeni u igranje uloga i igrice, ili više tehnička rešenja, kao što su aplikacije koje im omogućvaju da kontrolišu vreme provedeno ispred ekrana ili da odrede fizičku lokaciju deteta,” komentariše Marina Titova (Marina Titova), potpredsednik odeljenja za potrošački marketing u kompaniji Kaspersky.
„Iz perspektive porodične terapije, medijska pismenost u porodicama je vrlo važna tema. Takođe je važna kako bi deca mogla ispravno da se razvijaju.Međutim, moramo naglasiti da je pametni telefon u ovom obliku prisutan tek tokom poslednje decenije i postao je vitalan u našem svakodnevnom životu. Zato često nije tako lako svesno ga koristiti i, pre svega, upoznati decu sa njim. Naša zavisnost od naših telefona je razlog zašto je još važnije svima nama razjasniti ovu temu. Osim toga, postoje i proverena pravila ponašanja koja su od velike pomoći kada je reč o konzumaciji digitalnih medija u porodicama. Najvažnija stvar za sve roditelje je da nastave da razgovaraju sa svojom decom o korišćenju medija,” komentarišu Birdžit Holzel (Birgitt Hölzel) i Stefan Ruzas (Stefan Ruzas) iz klinike Liebling + Schatz u Minhenu.