Sajber kriminal nije nova stvar.
Međutim, sa porastom upotrebe tehnologija u poslovnom i svakodnevnom životu zbog pandemije koja je zadesila ceo svet u poslednjih godinu dana, i sajber kriminal je “procvetao”.
Kao što je opšte poznato, sajber kriminalci zavise od tehnologija i naše upotrebe interneta.
S obzirom da je tehnologija ušla u sve sfere našeg života i da su poslednjih godinu dana cele porodice “prikačene” na internet, sajber kriminal je porastao.
Preko kompjutera i interneta se ide u školu, na posao, u kupovinu, u obilazak galerija i gradova, slave se rođendani, pa čak I održavaju večere.
Naši kompjuteri su uključeni skoro 24 sata dnevno, i svi kontakti koje održavamo zavise od otvorene wi-fi konekcije.
“Sajber kriminalci ne operišu u fizičkom svetu i njihov posao nije omela pandemija izazvana koronavirusom. Može se reći da im je samo pomogla. Prelazak na rad od kuće je promenio IT strukturu. Pre smo imali sve zaposlene na jednom mestu, na istom serveru i lakše je bilo obezbediti ih. Sada je radno okruženje rasformirano i zaposlene je mnogo teže zaštiti od napada sajber kriminalca, koji su veoma vešti i nemilosrdni i stalno traže načine za primenu novih tehnika kako bi bili uspešniji u svojim naporima. Zato su se adaptirali trenutnoj situaciji”, izjavila je Ejmi Hogan-Burni, direktorka jedinice za digitalni kriminal u kompaniji Microsoft, na virtuelnom panelu „Partnerstva i zaštita” koji je održan zajedno sa stručnjacima iz Interpola.
Iako nisu promenili mehanizme napada, promenili su načine na koje ljude varaju. Pandemija im je dala mnogo više kanala komunikacije sa potencijalnim žrtvama.
Na početku pandemije su koristili strah i zbunjenost koji je izazvao Covid-19, pa su ljudima stizali mejlovi i poruke sa “phishing” domenima gde su se nudile informacije o koroni, “korisne informacije” za one koji rade od kuće, i slične stvari koje su ljudi i očekivali da vide.
Nakon toga su prešli na restrikcije koje su uvedene širom sveta u vezi sa putovanjima i informacije o razvoju novih vakcina. Tako su sajber kriminalci postali uključeni u geopolitička zbivanja zarad veće dobiti, a ovakvim napadima su se služili zarad sajber špijunaže kompanije i krađe poverljivih informacije.
“Obično se za otkup informacija traži određeni iznos u bitkoinima, koje korisnik treba da uplati na račun koji je samo privremeno napravljen u te svrhe. A informacije koje kradu su podaci o prenosima sredstava, brojevi računa firme sa lozinkama, i sve što je vredno jednoj kompaniji”, napominje Ejmi Hogan-Burni.
Prema podacima Interpola, sajber kriminal je znatno porastao za vreme pandemije. Porast upotrebe kućnih računara i mrežne infrastrukture pomogao je sajber kriminalcima da povećaju broj napada kako bi povećali dobit. Pre pandemije, ovi kriminalci su morali sami da obezbede infrastrukturu, a sada smo im u neku ruku pomogli.
“Veliki problem je nastao kada su korišćenjem dark web-a i infrastrukture privatnih korisnika sajber kriminalci krenuli da upadaju u državne sisteme širom sveta.
Najviše problema smo imali prilikom nabavke zaštitne opreme, koja je bila u velikoj potražnji na početku pandemije, ali i sada vakcina.
Postoji veliki broj ljudi koji su spremni da prevare čak i državnike. Tako je jedna država mislila da naručuje određenu zaštitnu opremu od pouzdanog izvora, a to su bili kriminalci koji su primili uplatu, a nisu ništa isporučili. Isto je sada i sa vakcinama i PCR testovima. Imali smo kriminlanu organizaciju koja se dosetila da falsifikuje nalaze PCR testa i prodaje ih na crnom tržištu, ali i one koji su uzeli novac za porudžbinu vakcina koju nikad nisu ispunili”, izjavio je Kreg Džons, direktor za sajber kriminal u Interpolu i dodao da „iako se naš svet i način rada promenio iz korena, pandemija nije uticala na sistem rada sajber kriminala, jer su oni oduvek radili od kuće, a sada im je posao samo olakšan“.
“Pre nekoliko nedelja smo u Africi otkrili operaciju gde smo pronašli veliku količinu lažnih vakcina sa urednom papirologijom. Neko se setio da ukrade papirologiju i lažira je i sa njom šalje raznim organizacijama i državama lažne vakcine. Trenutno naš Tim za globalni finansijski kriminal radi sa svima koji su naručili te vakcine radi povraćaja sredstava ali ih i obučava kako da se zaštite”, izjavio je Džons i dodao da “je osim vakcina, na meti i intelektualna svojina, poput državnih tajni, vojih dokumenata vezanih za oružje i tehnologiju. Sve češći su i disruptivni sajber napadi, pogotovu iz Rusije. Interpol je neutralna organizacija i sarađuje sa 194 države kako bi osigurali bezbednost svih“.
Ono na šta ljudi moraju da obrate pažnju sada ali i u budućnosti jeste online kupovina.
Prema rečima panelista, većina prodavnica, bilo da su to mali butici ili velike samoposluge, je prešla na online prodaju i narod sve više naručuje od neproverenih izvora.
Osim što u dosta slučajeva poručilac ne dobije ono što je platio, sve više je slučajeva krađe novca.
Nekad kupac ostane bez uplaćenog novca, a nekad mu sajber kriminalci isprazne cele račune, jer im korisnik da broj računa, pa i šifru.
Zbog toga je savet da se uvek kupuje od proverenih prodavaca i da se nikom ne daju poverljivi podaci vezani za bankovne račune.