Nepotrebno dodavanje funkcija je sve učestaliji problem u tehnološkoj industriji. Kompanije žele da ponude više stavki od svojih rivala, i u mnogim slučajevima to zapravo rezultira superiornim proizvodima.
Ali to takođe veštački održava visoke cene i ponekad čini uređaje nepotrebno komplikovanim.
Što je neki uređaj komplikovaniji, to je veća verovatnoća da će se pokvariti, biti teži za korišćenje ili će koštati pravo malo bogatstvo.
To je sve više tačno za uređaje za praćenje fizičke aktivnosti, do te mere da novi korisnici nemaju pojma šta sve te tehnologije zapravo rade, niti znaju koje od njih su im potrebne. Pre kupovine, pametno je „naoružati se“ listom obaveznih hardverskih funkcija u odnosu na one koje bi samo bilo lepo imati.
Najvažnija stavka je senzor za merenje pulsa. Senzori pokreta prikazuju opšti učinak fizičke aktivnosti ali su kalibrisani više za kardio treninge poput trčanja i hodanja, i pružaju samo okvirnu procenu sagorenih kalorija.
Maksimalna preciznost senzora za merenje pulsa za potrošače može se naći u optičkim trakama koje idu oko ruke ili traka koje ide oko grudi i zasnovane su na EKG tehnologiji. Međutim, ako želite funkcije koje imaju pametni satovi, slobodno preskočite ove uređaje. Štaviše, ima i nekih uređaja koji se nose na ručnom zglobu sa vrlo pouzdanim senzorima za merenje pulsa.
Sledeći na listi prioriteta je izdržljivi dizajn. Uređaj bi trebalo da ima makar IPX4 rejting vodootpornosti, što znači da je otporan na znoj i laganu kišu. Još bolje bi bilo da zahtevate makar IP68 rejting koji štiti od prašine, potapanja u vodu i omogućava tuširanje sa uređajem. Ako planirate da nosite uređaj dok plivate, trebaće vam vodootpornost do 5 ATM (ili više).
Trajanje baterije treba uzeti u razmatranje u odnosu na lične potrebe. Za pametne satove opšte namene 24 sata je standard – jedino što ćete morati da ga punite svaki dan. Ako želite da pratite parametre tokom spavanja, bolje je da nađete uređaj sa baterijom koja traje bar 48 sati, a poželjno je da traje do pet dana po mogućstvu.
Ovih dana, praćenje lokacije preko GPS-a je obavezna funkcija za korisnike koji se bave trčanjem, šetanjem ili vožnjom bicikla. U zavisnosti od lokacije na kojoj se nalazite, možete takođe dodati i podršku za satelitske mreže Galileo ili GLONASS.
Pulsni oksimetar (iliti SPO2 ili senzor zasićenosti krvi kiseonikom) je uglavnom samo zgodna dodatna funkcija, uprkos velikoj popularnosti koju ima u zadnje vreme. Ova tehnologija meri zasićenost krvi kiseonikom, što može biti od koristi sportistima koji žele da izmere učinak putem statističkog parametra poznatijeg kao VO2 max. Nekoliko kompanija je posvetilo pažnju detekciji apneje u spavanju.
Pored toga, oksimetar je dobar samo za specifične zdravstvene probleme – ako saturacija redovno pada ispod 90%, treba da se obratite lekaru.
Kompas, visinomer i/ili barometar su opšteprisutni i trebalo bi ih imati zbog preciznih podataka vezanih za nadmorsku visinu i kretanje.
Posebno su korisni kada se zaputite u divljinu i morate da znate u kom pravcu da idete pre nego što vas zatekne oluja.
Praćenje sna ima tri hardverska uslova: senzore pokreta, senzore pulsa i (kao što smo rekli ranije) bateriju koja traje dovoljno dugo da pregura celu noć. Ovo spada u „luksuznu“ kategoriju jer jedini ljudi kojima ovo treba su oni koji žele da dijagnosticiraju neispavanost i nemir. Čak i za prosečnu osobu, nošenje uređaja za praćenje fizičke aktivnosti u krevet može da donese superioran doživljaj buđenja.
Neki uređaji mogu da se podese da vas bude tokom faze lakog sna, a čak i ako ne uspeju, vibrirajući uređaj na vašem ručnom zglobu će vas definitivno probuditi a da pritom ne uznemirite nikoga drugog.
Korisničko iskustvo u aplikaciji je od ključne važnosti – podaci su beznačajni ako postoje samo kao gomila statistike. Kvalitetne aplikacije ocenjuju vaše fizičko stanje na praktičnom nivou, objašnjavajući šta različite brojke znače i izazivajući vas da budete još bolji.
Najbolje aplikacije vas povedu na dugoročno putovanje, nudeći savete i režime treninga koje ćete redom savladavati.