Nijedna kompanija nije toliko nerazdvojna od World Wide Weba kao Google, koji je pretragu interneta učinio sinonimnim glagolom. Web je takođe obogatio Google, ali ga je Google smestio u podmeni. U dizajnu svoje sledeće generacije početne stranice koju je kompanija prikazala na svojoj godišnjoj I/O konferenciji za programere, degradacija je sasvim jasna.
Pretraga sada vraća mešavinu sadržaja u posebnim izdvojenim kutijama, aplikacijama i funkcijama, od kojih su neki veštački generisani. Dani lista linkova su završeni – ako želite da vidite web stranice, tehnološki gigant sada nudi novi “Web filter” koji će uskladiti vašu pretragu da prikazuje samo web stranice. Ovo može uznemiriti pripadnike Generacije X, čiji je prvi susret sa online svetom bio preko web pretraživača, ali web je postao zastareli format, poput DVD-a.
Visoke nade za web zaista su počele pre tri decenije. U proleće 1994. godine, online zajednice sastojale su se od usluga kao što su Compuserve ili oglasne table, koje su bile ili skupe ili teške za korišćenje, kao što su bili prvi alati za pretragu interneta poput Gopher-a. Ali, sredinom devedesetih, korisnici koji su pokretali novi Mosaic pretraživač brzo su otkrili koliko je jednostavno proizvoditi te rane stranice sa mešovitim medijima: sada je svako mogao objaviti bilo šta.
Ovo je izazvalo posebno uzbuđenje među progresivcima. Ovde je bio mehanizam kojim se zaobilaze veliki mediji i lažna svest koju su navodno stvarali za mase. Radio je takođe počeo kao dvosmerni komunikacioni sistem, ali sada je web nudio objavljivanje uz radikalno niže troškove. Dao je pamfletisti isti profil kao Condé Nast-u. Obećanje weba objašnjava kasniju odlučnost da se internet očuva slobodnim ili otvorenim.
Fetišizacija weba od strane medija nije uvek bila deljena od strane javnosti. Na primer, 2002. godine BBC je sproveo javnu anketu za nominaciju najvećih živih Britanaca, i zaposleni u Korporaciji insistirali su da ko-izumitelj protokola Ser Tim Berners-Li bude jedan od 100 nominovanih. Na njihovo razočaranje, on je zauzeo 99. mesto.
Današnji tinejdžeri ni ne znaju niti ih zanima šta je web. Oni su rođeni sa mobilnim uređajima i društvenim medijima, i ne vide interes u oživljavanju, poput kasetofona. Web utopizam je strogo fenomen medija Generacije X.
Ali, u stvarnosti, interes Google-a za web opada već jako dugo vremena. Članci koji oplakuju njegovu propast pojavljuju se otkako je glavni tastemaker Wired-a Kris Anderson 2010. godine proglasio web mrtvim. Berners-Li redovno izdaje manifeste za spas weba, ali niko na njih ne obraća pažnju. Danas više od 80% od dve milijarde dnevnih korisnika Facebook-a pristupa društvenoj mreži samo putem telefona. Preduzeća više ne osećaju obavezu da kreiraju web stranice. Mnogo toga što je ostalo je otrcano i umire.
Google trenutno podiže zid između pretraživača i informacija koje traže, koristeći Generativnu veštačku inteligenciju, za koju kompanija veruje da stvara korisnije rezultate kao što su sažeci. Ova barijera, koju bivša direktorka istraživanja Google-a Meredit Viteker naziva sadržajem nalik pastama od derivata, stvara probleme: ono što je generisano može, ali i ne mora ličiti na original, zahvaljujući dodatnim greškama i halucinacijama. Nova barijera takođe uklanja autore originalnog materijala iz lanca vrednosti.
Svet nikada nije bio toliko uzbudljiv kao što su nam obećavali web utopisti; sada će biti blaži nego ikada.