Kada se pomene Ferrari, većina ljubitelja automobila prvo pomisli na moćne V12 motore i Formulu 1. Italijanski proizvođač, međutim, već decenijama povremeno zalazi i u svet plovila. Još pedesetih godina prošlog veka isporučio je V12 motor za rekordni gliser Arno XI, dok je devedesetih, zajedno sa kompanijom Riva, učestvovao u razvoju ekskluzivnog glisera Riva Ferrari 32.
Najnoviji projekat predstavlja možda i najambiciozniji iskorak do sada. Ferrari Hypersail nije luksuzna jahta namenjena krstarenju, već trkačka jedrilica duga 30,5 metara koja koristi tehnologije razvijene za hiperautomobile kako bi ostvarila vrhunske performanse na otvorenom moru, bez emisije štetnih gasova.
Leteća jedrilica bez motora
Hypersail pripada klasi potpuno foilujućih jedrilica. Zahvaljujući hidrokrilima, pri većim brzinama trup se podiže iznad površine mora, čime se drastično smanjuje otpor vode. Rezultat su veća brzina, bolja efikasnost i osećaj da plovilo doslovno leti iznad talasa, šta i radi.
Za razliku od klasičnih jedrilica koje koriste pomoćne dizel agregate za napajanje električnih sistema, Ferrari je krenuo potpuno drugačijim putem. Cilj projekta bio je potpuna energetska samostalnost tokom dugih okeanskih plovidbi.
Energiju proizvode posada, sunce i vetar
Umesto motora sa unutrašnjim sagorevanjem, Hypersail koristi kombinaciju ljudske snage i obnovljivih izvora energije. Članovi posade pokreću električne vitlove sopstvenom snagom preko sistema Winch by Wire. Električni motori korišćeni u tom sistemu potiču iz Ferrarijevog modela Purosangue, čime je deo tehnologije razvijene za drumske automobile pronašao potpuno novu primenu na moru.
Dodatnu energiju obezbeđuje oko 100 kvadratnih metara solarnih panela integrisanih u palubu, dok vetroturbine postavljene na krmi proizvode električnu energiju tokom plovidbe. Sva prikupljena energija skladišti se u visokonaponskoj bateriji od 800 volti, sličnoj arhitekturi koja se danas koristi kod najnaprednijih električnih hiperautomobila.
Hiperautomobil na talasima
Prikupljena energija ne služi za pogon plovila, već za napajanje naprednog sistema upravljanja letom. Softver neprekidno kontroliše rad hidrokrila i održava jedrilicu stabilnom dok velikom brzinom prelazi preko talasa.
Ferrari ističe da je Hypersail zamišljen kao svojevrsna plutajuća laboratorija. Rešenja razvijena tokom projekta mogla bi kasnije da pronađu mesto i u budućim drumskim automobilima marke, posebno kada su u pitanju upravljanje energijom, napredni električni sistemi i razvoj lakih kompozitnih materijala.
Za razvoj projekta Ferrari je okupio i nekoliko poznatih partnera. Među njima su proizvođač satova Richard Mille, konsultantska kuća AON i kompanija Prysmian, specijalizovana za energetske kablove i napredne električne sisteme.
Dizajn u prepoznatljivom Ferrarijevom stilu
Prvi izgled jedrilice predstavljen je tokom Nedelje dizajna u Milanu 2026. godine. Za dizajn je bio zadužen Ferrari Design Studio pod vođstvom Flavija Manconija.
Dominiraju vidljiva karbonska vlakna u nijansi Grigio Hypersail, dok kontrast stvaraju detalji u karakterističnoj žutoj boji Giallo Fly, koja godinama predstavlja jedan od zaštitnih znakova kompanije iz Maranela.
Pogled ka svetskim rekordima
Prva testiranja na moru planirana su za kraj 2026. godine u blizini Pize. Nakon završetka razvojne faze i upoznavanja posade sa plovilom tokom 2027. godine, Ferrari neće učestvovati u klasičnim flotnim regatama. Ambicije su znatno veće. Hypersail je razvijen sa ciljem obaranja najprestižnijih svetskih rekorda u jedrenju na otvorenom okeanu, uključujući i čuveni Jules Verne Trophy, trofej koji se dodeljuje za najbrže jedrenje oko sveta bez zaustavljanja.
Projekat jasno pokazuje da Ferrari budućnost ne vidi samo na asfaltu. Hypersail predstavlja spoj automobilske tehnologije, održive energije i vrhunskog jedrenja, a iskustva stečena na otvorenom moru mogla bi jednog dana da oblikuju i novu generaciju drumskih modela sa znakom propetog konja.