Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu Kornel u Sjedinjenim Američkim Državama, u kucanju na tastaturi pri temperaturi od 25 stepeni zabeleženo je 10 odsto grešaka.
U hladnijem okruženju od 20 stepeni, stopa grešaka porasla je na 25 odsto.
Ovo pogoršanje efikasnosti može se objasniti činjenicom da pri hladnoći telo troši više energije za zagrevanje tela, što dovodi do manjka energije za koncentraciju, razmišljanje i kreativnost.
Istraživači takođe ističu da takvo smanjenje performansi znači dodatni trošak od 10 procenata po satu za svakog zaposlenog.
Istraživanja pokazuju da idealna temperatura zavisi i od prirode zadataka.
Relativno visoke temperature mogu biti dobre za kreativno razmišljanje, dok hladnije okruženje od 20 stepeni utiče na koncentraciju za obavljanje ponavljajućih i monotonih zadataka.
Visoke temperature, naravno, ne znače sedeti u sauni: na primer, iznad 27°C matematičke sposobnosti mogu se pogoršati.
Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu Kornel u Sjedinjenim Američkim Državama, u kucanju na tastaturi pri temperaturi od 25 stepeni zabeleženo je 10 odsto grešaka.
U hladnijem okruženju od 20 stepeni, stopa grešaka porasla je na 25 odsto.
Ovo pogoršanje efikasnosti može se objasniti činjenicom da pri hladnoći telo troši više energije za zagrevanje tela, što dovodi do manjka energije za koncentraciju, razmišljanje i kreativnost.
Istraživači takođe ističu da takvo smanjenje performansi znači dodatni trošak od 10 procenata po satu za svakog zaposlenog.
Istraživanja pokazuju da idealna temperatura zavisi i od prirode zadataka.
Relativno visoke temperature mogu biti dobre za kreativno razmišljanje, dok hladnije okruženje od 20 stepeni utiče na koncentraciju za obavljanje ponavljajućih i monotonih zadataka.
Visoke temperature, naravno, ne znače sedeti u sauni: na primer, iznad 27°C matematičke sposobnosti mogu se pogoršati.
Pre nego što podesite termostat, treba obratiti pažnju i na druge rezultate.
Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu tehnologije u Helsinkiju, najveća produktivnost zabeležena je na temperaturi od 22 stepena, a od 23-24 stepena radni učinci se pogoršavaju. Ovo znači da ako, na primer, zaposleni rade u okruženju u kome je 30 stepeni, prema rezultatima istraživanja imaju 8,9 odsto lošije učinke nego što bi imali u okruženju od 22 stepena.
Osim toga što je bitno pronaći idealnu temperaturu koja odgovara svima u kancelariji, trebalo bi na umu imati i zdravstvene aspekte.
„Preporučljivo je da temperaturu u kancelariji podesite u skladu sa spoljnom temperaturom: razlika ne bi trebalo da bude viša od 8-10 stepeni, kako bi se naše telo aklimatizovalo. Faktor koji dodatno utiče na komfor je vlažnost vazduha”, kaže Nenad Črnila iz LG Srbija, regionalni menadžer projekata u okviru poslovne jedinice za klimatizaciju i energetska rešenja.
Dodatno, izbegavajte direktan protok vazduha, a takođe ne bi trebalo da sedite na mestu gde klima izbacuje hladan vazduh, jer se možete prehladiti baš kao i napolju na vetru.
Na poslu, klima je odgovornost rukovodioca, ali moramo obratiti pažnju na klimu i kod kuće čisteći filtere, menjati ih i s vremena na vreme proveravati spoljne i unutrašnje jedinice.