Solarni paneli odavno trpe kritike zbog svog izgleda jer deo ljudi tvrdi da veliki, zatamnjeni paneli narušavaju izgled domova i poslovnih zgrada, ali sada je grupa istraživača koristeći dvodimenzionalni atomski lim razvila providnu solarnu ćeliju koja bi mogla da promeni percepciju o solarnoj energiji. Ove skoro nevidljive solarne ćelije imaju prosečnu providnost od 79%, što znači da mogu potencijalno da se postavljaju skoro svuda, uključujući prozore na zgradama, haube automobila, pa čak i ljudsku kožu.
Naučnici su godinama pokušavali da razviju providne solarne ćelije, ali do sada nisu postojali pogodni materijali. Da bi napravili ove solarne ćelije, pomenuti naučnici su kontrolisali kontaktne barijere između indijum kalaj oksida, jednog od načešće korišćenih providnih i provodnih oksida, i jednoslojnog volfram disulfida. Oni su premazali različite tanke metale indijum kalaj oksidom i ubacili tanki sloj volfram oksida između tog premaza i volfram disulfida.
Kako bi testirali potencijalne primene providnih solarnih ćelija, istraživači su ih integrisali u modul i postavili na stakleni prozor. Modul je zadržao visoku providnost a istraživači su merili njegove performanse pomoću solarnog simulatora.
Rezultati su pokazali da je modul generisao gustinu energije od oko 13 milivata po kvadratnom centimetru, što je uporedivo sa drugim tehnologijama providnih solarnih ćelija.
Providne solarne ćelije imaju potencijal da unesu revoluciju u energetski sektor tako što će omogućiti nove načine za korišćenje solarne energije. Tradicionalni solarni paneli su ograničeni na krovove i druge velike, ravne površine, ali providne solarne ćelije bi mogle da se integrišu u zgrade i vozila, kao i u druge površine koje se trenutno ne koriste za prikupljanje energije.
Potencijalna primena providnih solarnih ćelija je vrlo široka. Solarne ćelije bi, na primer, mogle da se koriste za stvaranje nove generacije energetski efikasnih zgrada koje proizvode sopstvenu struju i pritom propuštaju prirodnu svetlost unutra. Mogle bi takođe da se koriste za napajanje električnih vozila, čime bi se povećala njihova autonomija i čime bi takva vozila postala još održivija.
Kako bi testirali potencijalne primene providnih solarnih ćelija, istraživači su ih integrisali u modul i postavili na stakleni prozor. Modul je zadržao visoku providnost a istraživači su merili njegove performanse pomoću solarnog simulatora.
Rezultati su pokazali da je modul generisao gustinu energije od oko 13 milivata po kvadratnom centimetru, što je uporedivo sa drugim tehnologijama providnih solarnih ćelija.
Providne solarne ćelije imaju potencijal da unesu revoluciju u energetski sektor tako što će omogućiti nove načine za korišćenje solarne energije. Tradicionalni solarni paneli su ograničeni na krovove i druge velike, ravne površine, ali providne solarne ćelije bi mogle da se integrišu u zgrade i vozila, kao i u druge površine koje se trenutno ne koriste za prikupljanje energije.
Potencijalna primena providnih solarnih ćelija je vrlo široka. Solarne ćelije bi, na primer, mogle da se koriste za stvaranje nove generacije energetski efikasnih zgrada koje proizvode sopstvenu struju i pritom propuštaju prirodnu svetlost unutra. Mogle bi takođe da se koriste za napajanje električnih vozila, čime bi se povećala njihova autonomija i čime bi takva vozila postala još održivija.