Deca uvek posmatraju i oponašaju ono što njihovi roditelji rade – tako je i kada su u pitanju njihove digitalne navike. Ako deca vide da njihovi roditelji konstantno koriste svoje uređaje, takvo ponašanje će smatrati normom i provoditi puno vremena onlajn. Iako ponekada može biti teško biti uzor, roditelji bi trebalo da budu svesni uticaja koji njihovi postupci imaju na ponašanje njihove dece i da pokušaju da budu uzor primerom kada su u pitanju pravila o vremenu provedenom ispred ekrana.
Rezultati istraživanja ukazuju na korelaciju između vremena koje roditelji i deca provode pred ekranom. Većina dece i odraslih – po 48% koriste svoje uređaje u isto vreme tokom dana – od 3 do 5 sati. Osim toga, većina roditelja je uverena da i oni (62%) i njihova deca (58%) provode dovoljno vremena onlajn.
Pored toga, rezultati pokazuju da deca aktivno prilagođavaju svoj način korišćenja uređaja koriščenju koje praktikuju njihovi roditelji. Na primer, kada 80% roditelja provede manje od 2 sata dnevno na uređajima, to rade i njihova deca. U međuvremenu, ukoliko odrasli koriste svoje gedžete više od 2 sata dnevno, verovatno je da će i deca činiti isto, uz samo 19% slučajeva koji pokazuju da deca koja su izložena ovom primeru koriste gedžete manje od 2 sata dnevno.
Istovremeno, prema rezultatima istraživanja, deca čiji roditelji redovno koriste uređaje troše više vremena ispred ekrana na različite digitalne navike. Na primer, deca čiji roditelji obično koriste gedžete provode dodatnih 39 minuta onlajn tokom obroka. U međuvremenu, slanje poruka tokom razgovora deci dodaje u proseku 41 minut vremena ispred ekrana, a deljenje porodičnih fotografija na društvenim mrežama dodaje još 31 minut dnevno – vreme koje se zaista nakupi.
„Kao što podaci pokazuju – što više sati roditelji provode na gedžetima, to je verovatnije da će i deca više vremena provesti na svojim uređajima. Roditelji žele da osiguraju bolju ravnotežu vremena provedenog ispred ekrana za svoju decu i njihov glavni izazov je kako to postići. Danas su dostupni alati koji roditeljima mogu pomoći da unaprede digitalnu dobrobit svoje dece i osiguraju da njihovo vreme provedeno ispred ekrana bude bezbedno i uravnoteženo. Postavljanje primera sopstvenim ponašanjem je takođe odlična opcija,” komentariše Marina Titova (Marina Titova), potpredsednica odeljenja za potrošački marketing u kompaniji Kaspersky.
„Deca imaju daleko više koristi od opipljive interakcije sa stvarnim svetom nego od konzumiranja digitalnih informacija. Deca mlađa od dvanaest godina, na primer, još uvek imaju dug put pred sobom pre nego što njihova sposobnost apstrakcije može da se poredi sa kapacitetom odrasle osobe. Prvo moraju da nauče da osete, čuju, vide, omirišu i okuse svet.
I u našoj praksi korišćenje digitalnih medija od strane roditelja i porodice uvek je istaknuta tema. Mnogi roditelji su uvereni da je dovoljno jasno regulisati vreme koje njihova deca provode pred ekranom i kontrolisati vrstu sadržaja kome imaju pristup. Ali umesto da brinu o efikasnim kaznama, roditelji najpre treba da smanje sopstveno vreme provedeno pred ekranom.” komentarišu terapeuti Birdžit Holzel (Birgitt Hölzel) i Stefan Ruzas (Stefan Ruzas) iz klinike Liebling + Schatz u Minhenu.