Doista živimo u onome što neki istraživači nazivaju doba kokošaka – barem geološki, skromna živina će biti jedan od najznačajnijih ostataka naše civilizacije.
Potražnja za „kućnim“ kokoškama je porasla tokom pandemije i na početku godine kao odgovor na inflaciju. Ali odgajanje jata može nositi mnoge nevidljive izazove i neprijatnosti. Novi startap, Coop, se upravo izlegao u pravo vreme. Coop je upakovao sve neophodne softvere pametnog doma u kućicu za kokoške u dvorištu.
Pored toga što su posvetili vreme za upoznavanje kokošaka, posvetili su i više od 10.000 sati dizajnu Coop-a. Prosečna kokoška će svake nedelje sneti oko pet jaja, zavisno od vremenskih uslova i njihovog ranga u hijerarhiji. Ona koja je na vrhu hijerarhije dobija više hrane, pa će stoga više jaja sneti.
Za pametni Coop prve generacije, koji dolazi sa kućicom za kokoške, žičanom ogradom, daljinski upravljivim svetlima i setom kamera, sve što potencijalni vlasnik treba da pokrene stvari na terenu su bežični internet i oko 9 kvadrata trave. Kokoške obično ostaju zajedno. Želite da se slobodno šetaju i pasu malo, ali im nisu potrebne prostrane ravnice da bi imale divan život. Posvetili su mnogo pažnje dizajnu hardvera i etosu dizajna. Ali sve to je prožeto veoma visokim nivoom znanja o kokoškama – obimom nosača za noćenje, visinom svega, ventilacijom, kako protiče vazduh kroz njega.
Ključ ponude Coop-a je njegov mozak: AI softver nazvan Albert Eggstein koji može otkriti i kokoške i potencijalne predatore koje mogu vrebati u blizini. To je ono što čini kompaniju vrednom. Ne samo da kamera može primetiti da ima četiri kokoške na slici, već može razlikovati jednu kokošku od druge. Koristi ove uvide kako bi pružala informacije putem prateće aplikacije, slično kao što to radi Amazonov Ring.
Svest o predatorima je ključna igra, a Coop-ov softver može kategorizovati bliske predatore od lasica, sokolova do pasa sa 98 % tačnosti.
Sistem se pokreće sa dve kamere, jednom postavljenom napolju u dvorištu, i jednom postavljenom unutar legla. Ujutro, vrata legla se automatski podižu 20 minuta nakon izlaska sunca, a noću funkcija nazvana „gnezdo“ može da obavesti vlasnike da li su sve njihove kokoške došle kući za spavanje. Softver se obučava putem baze od oko 7 miliona slika. Tu je takođe softver za detekciju zvuka, koji može prepoznati raspoloženje i ponašanje kokošaka putem visine i obrasca njihovog kukurikanja.
Može sažeti aktivnost u sedmične rezimee, šaljući vlasnicima kokošaka da je na primer rakun bio čest posetilac u poslednje tri noći. Takođe može upozoriti vlasnike na društvene događaje, poput trenutka kada su jaja spremna za sakupljanje.
Funkcija koju je tim kreirao pod nazivom „Kokošje ćaskanje“ može meriti decibele zvuka kokošaka kako bi napravila opštu procenu da li su gladne, srećne, razmišljaju o izležavanju ili su u opasnosti.
Postoji mnogo ponašanja specifičnih za kokoške oko kojih se mogu izgraditi modeli. Verovatno će u narednih 6 do 12 meseci započetii daljinsko zdravstveno praćenje. Tako će recimo reći da kokoš Henrieta već šest sati nije pila vodu i da je malo bezvoljna. To će biti deo plana za razvoj i unapređenje telehealth ponude koja bi mogla povezivati vlasnike sa veterinarima sa kojima mogu komunicirati i deliti video snimke.
Kompanija je pokrenula serijsku proizvodnju svojih kokošinjaca prve generacije. Strukture se proizvode u Ohaju putem specijalizovanog procesa nazvanog rotomolding, koji je sličan onome kako se prave Yeti uređaji za hlađenje. Imaju 50 beta korisnika koji su se prijavili za dobijanje kokošinjaca i nude cenu za prve kupce od 1.995 dolara. Kupci će morati plaćati mesečnu pretplatu od 19,95 dolara za aplikacijske funkcije poput AI alata. Pored kokošinjaca, kompanija takođe nudi usluge poput čuvanja kokošaka (adekvatno nazvane „Tendere“).
Za kokošinjac druge generacije već stižu nove ideje. Definitivno se razmatra pravljenje veće verzije (trenutna može primiti od četiri do šest kokošaka), ili možda onu koja dolazi sa vodenim pištoljem za odbijanje dolazećih sokolova. Kokoške se prodaju posebno.