Električni automobili više nisu futuristički eksperiment rezervisan za tehnološke entuzijaste i luksuzne garaže. Tržište se menja neverovatnom brzinom. Evropski proizvođači ubrzano šire EV ponudu, kineski brendovi agresivno spuštaju cene, dok plug in hibridi pokušavaju da privuku vozače koji još nisu spremni da potpuno napuste benzinske pumpe.
Mnogi danas razmišljaju o prelasku na EV ili PHEV model ne samo zbog troškova goriva, već i zbog mnogo šire slike. Energetska stabilnost postaje ozbiljna tema. Kada se jednom pojavi pitanje dostupnosti goriva, električni automobil dobija potpuno novu dimenziju. Ipak, život sa elektrifikovanim automobilom razlikuje se od iskustva koje nude klasični benzinci i dizelaši. Pre kupovine vredi razumeti nekoliko važnih detalja koji često ne stanu u promotivne brošure.
Punjenje jeste jeftinije od benzina, ali nije besplatno
Godinama se provlačila priča da je vožnja električnog automobila gotovo besplatna. Delom zbog perioda kada su pojedine kompanije nudile besplatne javne punjače, delom zbog činjenice da električni automobili zaista mogu značajno da smanje troškove svakodnevne vožnje. Realnost je ipak nešto složenija.
Kapacitet baterije kod EV modela izražava se u kilovat časovima, odnosno kWh. Može se posmatrati kao ekvivalent rezervoaru goriva. Gradski električni modeli često imaju baterije od oko 30 kWh, dok veliki SUV i luksuzni automobili prelaze 100 kWh.
Dobar primer moderne sredine tržišta predstavlja automobil sa baterijom od oko 60 kWh i autonomijom približno 400 kilometara. Ako se takav automobil puni kod kuće (noću, po jeftinijoj tarifi), trošak za 100 kilometara često može biti između 1 i 2 evra. Poređenja radi, moderan benzinski SUV koji troši oko 8 litara na 100 kilometara pri evropskim cenama goriva lako može da pređe 12 do 15 evra za istu udaljenost.
Problem nastaje kada se vozač oslanja uglavnom na brze DC punjače. Tada cena energije značajno raste. U pojedinim evropskim mrežama brzo punjenje može koštati i više od 0,70 evra po kWh, što ukupne troškove približava klasičnom benzincu. Električni automobil jeste ekonomičniji, ali najveća ušteda dolazi tek kada postoji mogućnost redovnog kućnog punjenja.
Razlika između AC i DC punjenja mnogo je važnija nego što deluje
Jedna od prvih stvari koju novi vlasnici električnih automobila moraju da nauče jeste razlika između AC i DC punjenja. Naizgled deluje kao tehnički detalj, ali u praksi potpuno menja svakodnevno iskustvo.
AC punjenje koristi naizmeničnu struju kakva dolazi iz kućne mreže. Sporije je, ali znatno jeftinije i idealno za noćno dopunjavanje vozila kod kuće. DC punjenje koristi jednosmernu struju i omogućava veoma brzo dopunjavanje baterije na javnim stanicama pored autoputeva ili u gradovima.
Većina modernih električnih automobila koristi CCS standard priključka koji kombinuje Type 2 AC konektor i dodatne pinove za brzo DC punjenje. Neki plug in hibridi podržavaju i DC punjenje, ali mnogi modeli mogu da koriste samo AC stanice. To znači da se baterija puni sporije i da nisu kompatibilni sa ultra brzim punjačima. Za vozače koji planiraju česta putovanja, razlika postaje veoma važna.
Nisu svi plug in hibridi isti
Termin PHEV danas pokriva veoma različite automobile. Klasični plug in hibrid kombinuje benzinski motor i bateriju koja omogućava električnu vožnju tokom svakodnevnih gradskih relacija. Kada se baterija isprazni, automobil nastavlja da funkcioniše kao standardni hibrid.
Autonomija na struju može biti veoma različita. Stariji modeli često nude svega 30 do 50 kilometara električne vožnje, dok noviji sistemi prelaze i 100 kilometara.
Poslednjih godina pojavila se i nova kategorija koju kineski proizvođači često nazivaju „super hybrid“. Takvi modeli uglavnom koriste veću bateriju i mali benzinski motor čija je glavna uloga proizvodnja električne energije. Kod pojedinih automobila motor može direktno da pokreće točkove kada je potrebno više snage, dok kod drugih praktično funkcioniše kao generator.
Wallbox menja kompletno iskustvo vlasništva
Punjenje preko obične kućne utičnice tehnički jeste moguće. Međutim, u praksi predstavlja najsporije i najmanje praktično rešenje. Punjenje baterije od 60 kWh preko standardne utičnice može da traje duže od 24 sata. Zato veliki broj EV vlasnika smatra da je wallbox gotovo obavezna investicija.
Kućna wallbox stanica obično omogućava AC punjenje snagom od oko 7 do 11 kW, što znači da se automobil može potpuno dopuniti tokom noći. Pametni wallbox sistemi dodatno omogućavaju planiranje punjenja tokom jeftinije noćne tarife, daljinsko upravljanje preko aplikacije i optimizaciju potrošnje energije.
Trošak instalacije u Evropi uglavnom se kreće između 700 i 2.500 evra, zavisno od snage sistema i elektroinstalacija objekta. Mnogi vlasnici EV modela kažu da tek sa wallbox rešenjem električni automobil postaje zaista praktičan za svakodnevni život.
Najveća razlika nije u dometu već u jutarnjoj rutini
Kada se govori o električnim automobilima, najveći deo diskusije uglavnom se vrti oko autonomije. Ipak, svakodnevno iskustvo pokazuje da je mnogo važnija jedna druga promena. Kod benzinca vozač razmišlja kada će sledeći put stati na pumpu. Kod EV modela automobil se gotovo svakog jutra „budi“ sa punom baterijom. Za prosečnog evropskog vozača koji dnevno prelazi između 30 i 50 kilometara, to potpuno menja navike. Odlazak na benzinsku pumpu praktično nestaje iz rutine.
Naravno, duža putovanja i dalje zahtevaju planiranje, posebno tokom turističke sezone ili u regionima sa slabijom mrežom punjača. Ipak, za ogroman broj svakodnevnih scenarija moderan EV već danas može potpuno da zameni klasičan automobil.