TEST: Toyota Aygo X – Od svega po malo, jer više nije stalo

Najmanja Tojotica je ostala u X izdanju. Povišena je i pruža bolji pregled okoline, što je za mali gradski auto odlično. Nema pogon na svim točkovima, jer u gradu nema potrebe za tim. Aygo X se drži asfalta i to je to. Na test nam je stigla u najboljem paketu, kako bi radi vas isprobali sve opcije.

Mesta unutra ima na prednjim sedištima. Pozadi na klupi će sedeti samo slim saputnici, ne viši od 1,7m. Pristup zadnjim sedištima je rezervisan za manje korpulentne osobe, sa BMI manjim od 30. Jako se teško ulazi, još teže se premešta između sedišta, no kad se jednom smestite, uopšte nije loša pozicija. Sve je projektovano da bi se putnik osećao komotno (kad jednom stigne na poziciju). Skoro da je jednako udobno kao i napred. Dodali bi da je širina zadnjih vrata mala, i da se ne otvaraju svih 90 stepeni. Puniji putnici bolje da pikiraju prednja sedišta. Kako je Aygo najmanji u Toyota ponudi, on je (isključivo) za gradsku vožnju. Sva putovanja guža od sat i po (do dva sata) će biti upamćena kao neudobna.

Moderne tehnologije ima na pretek. I komandna tabla, i centralna tabla, i postolje za bežično punjenje telefona… Ok, nema HUD.

Komandna tabla je vrlo svedena. Ima jednu analognu kazaljku za brzinu, levo digitalni obrtomer, a desno digitalni merač rezervoara benzina. U sredini, malo niže, je multifunkcionalni ekran koji prikazuje sve ostale informacije o autu.

Lak je za pregled i font je vrlo čitak. Jedini problem je što je prenisko postavljen, pa ako iole dignete volan nećete videti donji red informacija na ekranu.

Centralnim stubom vlada veliki ekran. Pohvalno je kako je Toyota koncipirala korisnički interfejs. Svime se lako upravlja prstima. Polja za biranje su velika, animacija je kratka i ne upada u oči. Skoro da ne morate skrenuti pogled s puta dok birate opcije. Kada hoćete da ukucate adresu destinacije, logično je da tada morate posvetiti više pažnje, ali sve ostalo je lako i brzo. Ima i podrška za Android auto. Dovoljno je da povežete telefon koji ga ima instaliran, da vam Toyota ponudi povezivanje. Jedno „Yes“ vas vodi u Google interfejs. Ako ste ga ranije koristili, to je to. Ako niste, brzo ćete se navići i biće vam kao da ste se rodili s time.

Nedostajao nam je naslon za ruke između prednjih sedišta. Jednostavno ga nema. Ako je za utehu, naslon na vratima je dovoljno širok da vam primi celu podlakticu. Desna ruka je za menjač. I menjač to dobro zna. Taman leži na poziciji gde bi vozači sa kraćim rukama očekivali palicu.

U gradu se odlično snalazi. Motor je startan i živahno radi do gradskih ograničenja. Možda i malo preko njih, mada je bučniji nego što bi hteli. Autput mu nije prirodno stanište. Pri brzinama većim od 80 km/h je velika buka vetra i nije prijatno voziti se. A opet, u Srbiji se na autoputu najbolje koristi opcija zadržavanja vozila u traci, u kombinaciji sa adaptivnim tempomatom. Menjač je na testiranom vozilu manuelni, i tempomat radi tek preko 30 km/h. Opet je to situacija za autoput…

„B“ stub je malo širi nego što bi želeli, a „C“ stub je preširok. Preporuka je da se uzdate u retrovizore i zadnju kameru. Napred su pouzdani senzori blizine. Ukupno gledano, uz pomoć kamere i „pištavaca“ snalaženje po parking mestima je sasvim ok.

Gepek je od 231 litra. Za auto od 3,7m to je vrlo pristojan prostor. Jedna manja kupovina staje. Sedišta se lako obaraju, i tada imate pristup do 829 litra. Ipak ne pomišljajte na odlazak u prodavnicu nameštaja. Eventualno na razgledanje i insistiranje da oni isporuče na vašu kućnu adresu.

Kako je Aygo X povišen auto, i u njemu se sedi „visočije“, ispod prednjih sedišta ima prostora za odlaganje većih sitnica.

Mali Aygo X je izvrsno koncipiran. Gradski auto, namenjen za probijanje kroz gradsku džunglu, ne može da bude nisko postavljen. Vozilo mora biti viđeno, a vozač mora da vidi situaciju oko sebe. S točkovima u četiri ćoška, pristojnim motorom, dosta digitalne asistencije, vozač se oseća kao riba u vodi.

Toyota Aygo X X-Limited 1.0 M/T5 specifikacije: