Da biste se zaštitili, postupajte u skladu sa sledećim pravilima:
Oprezno rukujte svojim podacima i pazite kome pružate poverenje onlajn. Uvek je bolje pozvati i dodatno proveriti ako vam se bilo šta učini sumnjivim.
Razmislite koje informacije o sebi objavljujete na društvenim mrežama. Što više informacija o sebi objavite, to je nekome lakše da ih iskoristi za napad na vas ili na nekog drugog. Dodatno, pazite ko sve ima pristup informacijama koje objavljujete na društvenim mrežama.
Ukoliko se od vas traži da neku poverljivu informaciju pošaljete mejlom, pažljivo proverite ko vam je traži i zašto. Obratite pažnju na bitne detalje u mejlu: tačna adresa pošiljaoca (ako je napadač upotrebio lažni mejl, razlika može biti u jednom slovu), vreme kada je mejl napisan, strukturu i detalje, tačan zahtev. Ukoliko vam bar jedan detalj nije jasan ili vam se učini sumnjiv, uradite dodatne provere – utvrdite identitet pošiljaoca, najbolje pozivanjem telefonom.
Lozinku za bilo koji servis, sliku kartice, PIN kodove, TAN brojeve i slično niko ne sme da traži od vas, i niste dužni da ih dostavljate ikome, čak ni banci. Imajte u vidu da banka, ili bilo koja druga ozbiljna institucija, nikada neće tražiti od vas da poverljive informacije ili dokumenta dostavljate preko mejla ili društvenih mreža.
Na kraju, internet je veliki izvor informacija za prevarante, ali treba imati na umu da virtuelni prostor nije jedina pretnja po bezbednost informacija. Dobro pazite kome i koje informacije o sebi odajete u svim situacijama – i u običnom, „oflajn“ razgovoru sa ljudima možete postati žrtva socijalnog inženjeringa.
Dodatne savete o temama kao što su bezbedna kupovina „iz fotelje“ na internetu, ili važnost sticanja navika i znanja o odgovornom upravljanju novcem od detinjstva, možete potražiti na besplatnoj platformi za finansijsku edukaciju, na internet adresi ErsteZnali.rs, gde vas očekuju još mnoga korisna finansijska znanja.