Početna Trends Veštine i mindset inženjera – šta se očekuje na tržištu rada

Veštine i mindset inženjera – šta se očekuje na tržištu rada

blank
"Designed by senivpetro / Freepik"
ATV & NAUTICA ATV

Inženjeri mogu raditi i biti stručni u najrazličitijim nišama, te iako su inženjeri elektrotehnike prvi na koje pomislimo, prilikom analize ove delatnosti ne smemo zaboraviti ni na: inženjere arhitekture, računarsko inženjerstvo, građevinsko inženjerstvo, rudarsko inženjerstvo, saobraćajne inženjere, kao i na druge oblasti delatnosti različitih inženjera.

Jedno im je svima zajedničko – inženjerom se smatra osoba visokog obrazovanja u nekoj od tehničkih i inženjerskih disciplina, a suština njihovog posla, u kojoj god niši da ga obavljaju je rešavanje praktičnih problema na kvalitetan i bezbedan način.

ATV & NAUTICA 2020

Inženjeri kao metodu za rešavanje problema najčešće koriste matematičke i naučne zakone.

Poslodavci koji imaju potrebe zapošljavanja inženjera odlično znaju koje su veštine, ali i “mindset” koje bi trebalo da ima inženjer koga će odabrati za obavljanje određenog posla.

Istražili smo koje su to veštine i način razmišljanja inženjera koji se očekuju na tržištu rada, a u nastavku teksta predstavićemo ih i vama!

Dobro poznavanje odgovarajuće industrije

blank

Zavisno od oblasti u kojoj su stručni i posla za čije su obavljanje potrebni, poslodavci od inženjera pre svega očekuju dobro poznavanje same industrije kojom se bave.
Kako ona funkcioniše, na kojim se principima održava i koje su aktuelnosti industrije – inženjeri bi morali odlično da poznaju.

Broj 1 savet za svakog inženjera pred razgovor za posao je da se pre nego što na njega ode, uputi na sve specifičnosti industrije u kojoj poslodavac posluje, kao i podindustriju kojoj pripada, pa i specifičnosti svih proizvoda i usluga koje nudi.

Na primer, inženjeri rasvete morali bi da znaju sve o načinu proizvodnje i funkcionisanja osvetljenja kako bi mogli da pronalaze idealna rasvetna rešenja.
Na samom razgovoru za posao, očekuje se da znaju i pojedinosti iz najuže oblasti rada poslodavca.

Na primer, to da LED rasveta za industrijsku namenu obezbeđuje zdraviju radnu sredinu, ako je upravo industrijsko osvetljenje ono što i poslodavac nudi.

Interpersonalne veštine i sposobnost prilagođavanja komuniciranja

blank
“Designed by senivpetro / Freepik”

Iako inženjeri obično imaju vrlo jasan zadatak koji mogu rešiti sami ili u timu sa drugim inženjerima, retko koji inženjerski zadatak ne uključuje i druge profesionalce koji će na njemu raditi.

Zato je poslodavcima pri analiziranju kandidata-inženjera, obično vrlo bitno da li inženjer svoje znanje i veštine može predstaviti i drugima kroz jasnu i adekvatnu komunikaciju i da li svoje ideje, namere i ciljeve ume da iskomunicira onako kako će ga svako razumeti.

Problemi u komunikaciji nekad mogu biti glavni krivci loše obavljenog posla, pa je jasno da inženjer, kao jedan od ključnih članova tima, osim znanja koje je najvažnije, mora da zna i kako da to znanje iskomunicira.

Kada je reč o interpersonalnim odnosima, i za njih je dobra komunikacija nesumnjivo važna.

Od inženjera se, kao i u svim drugim profesijama koje nisu “usamljeničkog” tipa, očekuje da bude saradljiv, responsivan i kolegijalan, te dobro funkcioniše u timu.

Razvijene interpersonalne veštine svakako će mu pomoći u tome.

Tehnička informisanost i osposobljenost – važna karakteristika inženjera

blank

Biti tehnički osposobljen, znači imati dobro, praktično iskustvo ili barem znanje o praktičnom, primenjivom radu i primeni svojih znanja. Kod kandidata-inženjera je važno i to da pokažu želju da konstantno usvajaju nova tehnička znanja i veštine, budu otvoreni za pohađanje kurseva i seminara, kao i sličnih edukacija, a i dobro razumeju praktičnu stranu svog rada.

Kada je reč o tehničkoj informisanosti, tehnologija iz dana u dan napreduje, pa je još jedno očekivanje od inženjera to da ovoga bude svestan, a i informisan o najaktuelnijim novostima iz sveta tehnologije, ali i spreman da uči načine funkcionisanja ovih tehnologija i njihovu primenu ukoliko mogu unaprediti i olakšati njegov rad.

Analitički orijentisan mindset

Inženjer bi morao da ima analitički um i način razmišljanja.

Pred njega se tokom karijere mogu postaviti najrazličitiji, kompleksni zadaci, problemi i situacije, a od inženjera će se očekivati da ima sposobnost da ih analizira, priđe im tek nakon dubinske analize, a zatim ih i reši na najbolji način.

Kada ima razvijene analitičke veštine, inženjer će znati da na pravi način priđe svakom problemu.

Razmišljanje “izvan kutije”

blank

Malo je onih koji imaju prirodnu spodobnost razmišljanja izvan kutije, odnosno razmišljanja na drugačiji, nestandardni način.
Istovremeno, sveže ideje i prilazak zadacima na način koji nije standardni, nikad nisu bili traženiji na tržištu rada.

Srećom, razmišljanje izvan kutije nešto je što možete uvežbavati, odnosno razvijati, te vremenom usavršavati, a posebno je poželjno da bude jedna od odlika inženjera. Jedan od načina na koji dobri inženjeri razvijaju ovu osobinu jeste obična metoda simplifikacije stvari.

Nekad je najbolji način za razumevanje stvari i problema njihovo pojednostavljivanje, a kada problem postane jednostavan – inženjeru je mnogo lakše da osmisli inovativan način da reši zadatak.

Inženjerima se često pripisuju i kreativnost, inicijativnost i izražene menadžerske sposobnosti, koje su dodatni plus njihovoj stučnosti i znanju.

Svaka od navedenih stvari može se naučiti ili razvijati, pa neiskusni inženjeri vrlo lako mogu usvojiti ove karakteristike i razvijati ih uporedno sa svojim profesionalnim razvojem.

Leave a Reply