Zamislite ovo: vaš pametni dušek obaveštava vaš aparat za kafu kada oseti da se komešate ujutru, kako bi vas kad ustanete čekala kafa savršene temperature.
Vaš frižider je već obavestio prodavnicu da vam je nestalo jaja. Gledate na svoj nosivi uređaj za praćenje aktivnosti dok perete zube da proverite koliko kalorija treba da unesete taj dan – odlučujete da ćete jesti zdravu hranu i preko svog telefona uključujete sokovnik.
Sve ove tehnološke inovacije spadaju u domen interneta stvari, ili IoT. Internet stvari je koncipiran na ideji da se mrežna povezanost proširi dalje od standardnih uređaja poput laptopova i smartfona, na sve tradicionalne uređaje koji nisu povezani na internet („glupi“ uređaji).
Kompanija Intel predviđa da će do sledeće godine širom sveta biti 200 milijardi ovih povezanih objekata, ili 26 po čoveku. I dok ova cifra deluje ogromno, imajte u vidu da je 96% kompanija koje su do sada investirale u internet stvari imalo pozitivan povrat svoje investicije, što ukazuje da će ovaj trend samo nastaviti da raste.
Gledajući dalje od malih poboljšanja u okviru vašeg doma iz misaone vežbe iznad, sektor transporta je verovatno oblast gde ćemo videti najveću transformaciju usled povezanosti.
Od optimizacije navigacije preko bezbednosti i smanjenja gužvi, do upotrebe vozila, transfer podataka bez latencije u realnom vremenu će nesumnjivo promeniti način na koji radimo i živimo.