Početna Trends Ko prati vaš digitalni otisak?

Ko prati vaš digitalni otisak?

Kupovina odeće ujutru i isprobavanje iste uveče bez izlaska iz kuće, poboljšanje kondicije tokom treninga proverom vitalnih znakova u realnom vremenu i obavljanje svih poslova na daljinu – ovo su samo neke od mogućnosti koje nudi umreženi svet.

Mnogi korisnici interneta takođe vole da koriste društvene mreže, mesindžere i ostale platforme za razmenu poruka na daljinu, bilo zbog posla ili iz zadovoljstva.

Ipak, neoprezno deljenje informacija na internetu može imati negativne posledice: kada su komentari, fotografije ili drugi lični sadržaj vidljivi velikom broju ljudi, oni obično privlače pažnju – ali ne uvek samo poželjnu.

Uz to, informacije se izuzetno brzo šire internetom u poređenju sa fizičkim svetom i nakon njihovog objavljivanja onlajn, gotovo je nemoguće ukloniti ih.

Svest o bezbednosti često je prilikom korišćenja onlajn servisa i dalje na niskom nivou, kao što pokazuje istraživanje kompanije Kaspersky: Milenijalci u proseku provode više od 7 sati dnevno onlajn, dok je 36% njih svesno da bi trebalo da unaprede svoje bezbednosne veštine.

Takođe, 37% smatra da su previše dosadni da bi postali žrtve sajber kriminala.

Može se ispostaviti da je to velika greška, uzimajući u obzir nisku cenu po kojoj se osetljivi podaci mogu kupiti na dark vebu, što naglašava rasprostranjenost sajber kriminala: na primer, cena medicinske dokumentacije kreće se od 1 do 30 dolara, a skenovi pasoša, na primer, koštaju od 6 do 15 dolara.

Ipak, zlouptreba osetljivih informacija samo je jedna od opasnosti koja može prouzrokovati stvarne posledice za korisnike interneta. Javna deanonimizacija osobe na internetu, poznata i kao doxing, takođe može imati strašne posledice, kao što ovaj primer pokazuje: nakon otkrivanja privatnih informacija, novinarka iz američkog muzičkog časopisa Pitchfork primila je brojne pretnje na Twitter-u, uključujući pretnje da “joj se spali kuća”.

Fanovi pevačice Tejlor Svift (Taylor Swift) su se žalili na recenziju njenog poslednjeg albuma, koja po njima nije bila dovoljno pozitivna, i objavili su telefonski broj i kućnu adresu recenzenta.

Ovakav incident možda zvuči ekstremno – ali doxing ne samo da predstavlja pretnju po ljude koji se bave određenim profesijama, poput novinara, u obliku otkrivanja privatnih podataka; u osnovi, doxing ugrožava odnose svih žrtava sa rodbinom i prijateljima, kao i njihovu karijeru.

Selektivnim otkrivanjem ličnih podataka, na primer, kada su oni neugodni, napadači namerno nanose štetu.

Budući da poslodavci sada često pretražuju LinkedIn, Instagram, Facebook i Twitter kako bi proverili jesu li zaposleni i oni koji se prijavljuju za posao ugledni, otkrivanje određenih osetljivih podataka tako može značiti gubitak društvene reputacije ili finansijskih prihoda.

U tom kontekstu, Vladislav Tuškanov (Vladislav Tushkanov), stručnjak za privatnost iz kompanije Kaspersky, preporučuje razvijanje svesti o bezbednosti i pažljivo rukovanje ličnim podacima na internetu: „Internet je izuzetno mesto koje nam je pružilo mogućnosti da izrazimo svoju individualnost kao nikada pre. Ipak, kao i bilo čemu drugom, tome moramo da pristupimo odgovorno. Kada vodite računa o vašoj onlajn privatnosti i preuzimate kontrolu nad onim što je na internetu dostupno o vama, treba da sledite dva glavna principa: znajte šta oni znaju i uklonite ono što možete. Danas su nam dostupni brojni alati koji pomažu korisnicima da povrate svoje pravo na privatnost ili barem da uspostave određeni nivo kontrole nad informacijama koje dele – ili su delili u prošlosti. Iskoristite ih.”

Leave a Reply