Ako je plan da internet stvari uspe, svaki povezani uređaj – od samovozećeg kamiona do maleckog Bluetooth odaašiljača – mora da bude sposoban da se brani od nepoznatog. Kao što smo videli sa Mirai mrežom botova 2016. godine, jedan kompromitovan uređaj može neverovatnom brzinom da preraste u hiljade ranjivih uređaja.
„Kao što su se rimski imperatori oslanjali na probače hrane ih zaštite… tako će mašinsko učenje preuzeti ovu ulogu u bezbednosti smartfona“
A opet, bez obzira na to koliko vremena i novca uložite u obezbeđivanje vaših projekata, bagovi se dešavaju ,a napadi na nezaštićene uređaje neće nigde otići još neko vreme. Danas imamo otprilike 8 milijardi povezanih uređaja: kako trka u okviru interneta stvari bude izbacivala nove milijarde uređaja na tržište, biće neminovno da će se učestalost i jačina napada povećati.
Pitanje poverenja sada se pomera od toga da li ranjivosti postoje ka tome koliko brzo kompanija može da sanira ranjivost pre nego što je neko zloupotrebi. Kompanije kao što su Google, Facebook i Uber nude velike novce moralnim hakerima: 2016. godine, Googleov program za nagrađivanje otkrivanja ranjivosti je isplatio 3 miliona dolara za legitimna otkrića svojih nezaštićenih zona.
Odličan tekst
zanimljiva objava