Scenariji za korišćenje
Manje vezan za ekran? Definitivno. Ako poverimo softveru da uradi ono što mu kažemo, makar i u najosnovnijim situacijama, manje ćemo gledati u naše telefone. Mi i sada možemo da izvršimo jednostavne, osnovne zadatke koristeći Google Assistant i naš glas; ali ne sa istom preciznošću, svestranošću i brzinom prikazanom na Google I/O konferenciji.
Svestranost je ono preko čega ovde ne treba olako preći. Odrađivanje više zadataka jednog za drugim, bez potrebe da sami ulazimo u svaku aplikaciju ili da selektujemo stvari višestrukim gestikulacijama, učiniće korišćenje naših telefona mnogo prirodnijim. To je način na koji izvodimo zadatke u pravom svetu, i način na koji govorimo drugima šta želimo od njih, ili način na koji im saopštavamo šta ćemo mi da uradimo. Sve to je veoma prirodno.
Međutim, koncept telefona kojim se upravlja glasom ima i svoje probleme. Kao prvo, biće potrebna praksa da bi se ovo sve uradilo. Razumeti kako da koristite glas – od toga koje naredbe program treba da prihvati, do završavanja konverzacije – zahteva strpljenje, i ponovno vežbanje našeg mozga da ne posegne za korišćenjem prsta ili gestikulacije pri korišćenju telefona, a za to je potrebno vreme.
I ne samo to, moraće da nam postane normalno da koristimo glasovne komande, uglavnom van kuće.
Takođe ćemo morati da prihvatimo da će Google znati više o nama, i da neoprezan razgovor može potencijalno da dovede do problema po pitanju privatnosti kada se obraćate svom telefonu u javnosti.
Kako budemo sve češće koristili glasovne komande, svi ćemo morati da budemo oprezniji sa onim što delimo sa Googleom, i sa radnjama koje obavljamo u javnosti.