Izaći na kraj sa digitalnim neredom je izazov za preduzeća i jedan od najznačajnijih koraka je razumeti ko je za to odgovoran. Blizu tri četvrtine (71%) zaposlenih veruje da bi rukovodioci, IT ili bezbednosni timovi, a ne oni sami, trebalo da budu odgovorni za to da imejlovi, datoteke ili dokumenta imaju odgovarajuća prava pristupa.
Problem je u tome što, iako IT i bezbednosni timovi mogu da kontrolišu pristup datotekama i folderima koji su dati zaposlenima, uvek ima mesta za ljudske greške.
Bilo slučajno ili namerno, na primer, zaposleni mogu svojim kolegama ili osobama van preduzeća dati ovlašćeni pristup ili zaobići IT administratore sa novim alatima za saradnju.
S obzirom na to da zaposleni kreiraju i sarađuju na mnogobrojnim dokumentima istovremeno, svi moraju preuzeti odgovornost za svoje postupke koji prouzrokuju digitalni nered.
Kako je izveštaj pokazao, u svakodnevnom životu zaposlenih postoje navike koje su povezane sa kreiranjem digitalnog nereda.
Kao i većina ljudi čije su navike organizovanja hrane u frižideru slične sa organizacijom digitalnog života, 88% onih koji reorganizuju svoj frižider pre praznika, isto to čine i sa svojim poslovnim fajlovima.
“S obzirom na to da se količina podataka eksponencijalno povećava, rukovodioci preduzeća bi trebalo da obrate pažnju na digitalni nered i njegove potencijalne bezbednosne rizike,” rekao je Maksim Frolov (Maxim Frolov), potpredsednik sektora za globalnu prodaju u kompaniji Kaspersky Lab.
“Tačno je da organizacija vašeg frižidera ne garantuje odbranu od bezbednosnih upada, ali primenjivanje istog principa na digitalni nered će vas učiniti otpornijim na sajber pretnje. Zaposleni bi trebalo da budu upućeni u to kako najbolje da upravljaju svojim digitalnim sredstvima, i jednostavna ali efikasna zaštita bi trebala biti na snazi; ona koja ne čini stvari težim, već ih olakšava.”
